У Музеју модерне уметности у Њујорку у току је изложба "Бетонска утопија: Архитектура у Југославији 1948-1980", на којој је изложен и чувени црвени киоск којег се многи сећају с градских улица из времена бивше заједничке државе.

Изложба је подељена у три целине: "Модернизација", "Глобалне мреже", "Свакодневни живот и Идентитети", а теме које се обрађују су урбанизација великих размера, технолошки експерименти и њихова примена на свакодневни живот, конзумеризам, споменичка култура и глобални утицај југославенске архитектуре.

Аутори изложбе су Мартино Стиерли, кустос за архитектуру и дизајн музеја МоМА, Владимир Кулић, београдски професор архитектуре на Флорида Атлантиц Университy, а сарадник је и Ана Катс, такође из МоМА музеја.

Стиерли и Кулић су изложбу најавили као прво заокружено представљање југословенске архитектуре глобалној публици, понудивши преглед радова најважнијих архитеката бивше Југославије.

Изложба се бави антифашистичком споменичком баштином, али представља и уметнике који су нудили за то време другачије виђење југословенског архитектонског наслеђа.

Аутори су појаснили да је изложба обухватила период интензивне изградње од 1948. и разлаза Југославије и совјетског блока па до 1980. и Титове смрти.

У најави изложве МоМА је представља као "архитектуру од небодера грађених у стилу међународне праксе до бруталистичких друштвених кондензатора", те појашњавају да су дела тадашњих признатих архитеката манифестовала "радикалну разноликост, хибридност и идеализам који су карактерисали и саму југословенску државу".

Изложба, како се наводи, истражује широк распон тема - од процеса урбанизације великих размера, преко технолошких експеримената и њихове употребе у свакодневном животу, конзумеризма, споменика и меморијализације, до глобалног домета југословенске архитектуре.

Стиерли је, како је рекао на прес конференцији, идеју за изложбу добио гледајући слике анонимних југословенских зграда из послератног периода које су циркулисале друштвеним медијима.

Затим је три године истраживао са сарадницима, који су поново открили радове архитеката попут Богдана Богдановића, Светлане Кане Радевић, Милице Штерић, Богдана Магаша, Герогија Константиновског и других.

Стирли објашњава и да је Југославија била релативно мала земља на западном Балкану, али је имала значајан утицај у светској политици Хладног рата. Земља се, навео је, стратески повезала са Покретом несврстаних под комунистичким режимом Јосипа Броза Тита, а архитекте су, као и информације могле слободно да циркулишу и тиме је креирано "златно доба градње у Југославији".

Осим фотографија грађевина, нацрта и макета, на изложби су постављене и три видеоинсталације Миле Турајлиц из Београда и радови савремених уметника Јасмине Цибиц из Љубљане и Давида Маљковића из Ријеке.

Изложба је отворена 15. јула, а у њујоршком музеју биће до 13. јануара 2019.