Све више људи ће се окретати поезији јер морају да лече некако лењост духа испровоцирану обиљем забаве коју нам нуде силни екрани којима смо окружени, казала је за Тањуг песникиња Ана Ристовић чија ју је нову збирку песама "Руке у рукама" недавно објавио београдски "Архипелаг".

Ана Ристовић је уз Милену Марковић, према оцени критике и поштовалаца поезије, у овом моменту најзначајнија српска песникиња.

Током досадашње каријере Ана Ристовић добила је многа признања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОЧЕО КУСТЕНДОРФ КЛАСИК: Башмет на отварању свирао - Тесли у част

Лауреат је "Бранкове награде", престижне награде "Десанка Максимовић" признања "Бранко Миљковић" и "Милица Стојадиновић Српкиња", као и немачке награде "Хуберт Бурда" за младу европску поезију.

Песме Ане Ристовић превођене су на многобројне језике и заступљене су у више домаћих и страних антологија, а била је и српски представник на Песничкој олимпијади у Лондону 2012.

Њена 9. песничка збирка "Руке у рукама" настајала је у протеклих годину дана, док је ауторка била резиденцијални стипендиста немачке фондације за културу ДААД у Берлину.

фото П.Милошевић


Ристовић за Тањуг каже да фондација, чији је гост била још од шесдесетих година прошлог века, доводи у Берлин писце и уметнике из целог света.

"Некада 17, а некада 18 уметника из целог света борави у Берлину у временском оквиру од 12 месеци. Обавеза сваког уметника у тих годину дана је да ствара, што је у мом случају било писање. Искористила сам ту велику привилегију у тих годину дана да напишем две нове књиге. Једна од тих књига је моја нова песничка збирка "Руке у рукама" у издању "Архипелага" казала је Ристовић.

Цењена песникиња напомиње да је Берлин за Европу исто што и Њујорк за САД.

"На основу утиска о Берлину нико не може да суди о Немачкој у целини као што је то случај са Њујорком и САД. Берлин је истински мултикултурални град у који и данас долази огроман број људи са свих страна света и његов културни и историјски идентитет је грађен на мноштву различитих идентитета...Нарочито након Другог светског рата", казала је Ристовић и додала да је у време глобалне кризе у свим сегментима друштвених уређења тешко живети и у Берлину.

"Са друге стране ме је одушевила обављања свакодневних обавеза обичног човека у развијеном свету. Када одете у банку, пошту, код лекара или продавницу, све обављате брзо. Метро представља право уживање", казала је Ристовић.

Њена искуства које је стакла живећи у Берлину ушла су збирку песама "Руке у рукама".

"У тој књизи, у мојим песмама има пуно људи. Непознатих људских лица које сам сретала на непознатим местима и чије су ме судбине инспирисале да напишем песму. Када сам почела да пишем схватила сам колико је Берлин шаренолик и сачињен од различитости и другости", рекла је Ристовић и истакла да је на њу посебан утисак оставио хинду брачни пар на јавном базену у Берлину.


фото Н.Фифић

"Средовечни пар индуса је уживао... Она је учила да плива, а муж ју је храбрио у "подухвату". Били су су истински срећни. Истовремено, одушевила ме је та мера поштовања приватности која подразумева изостанак завеса у становима јер нико не гледа комшијама у прозоре", казала је Ристовић и додала да је све то ушло у њену нову књигу.

Како истиче, не спада у песнике који радо одбацују своје прве песничке збирке.

"Кроз своје уметничко сазревање одаљавала сам се од фантастичне, бајковите визије света ка реалнијој слици у којој су ми пажњу узимали призори из стварности и свог непосредног окружења. Имала сам потребу да о свету који видим проговорим критички. У првим књигама сам била барокно распршена када је реч о језику, па сам временом постајала сажетија у изразу. Занима ме промена и никако себи не могу да дозволим да се вртим око истих слика", казала је Ристовић.

У ери изражене технолошке револуције човек је све више окружен екранима који нуде визуелне сензације.

Поезија је ствар промишљања и све мање људи има времена, простора и нерава за поезију.

Ристовић напомиње да живимо у времену доминације слике и да поезија успешно комуницира са људима који су срећни и у таквим околностима.

фото Танјуг


"Поезија се заправо сликом обраћа читаоцима. Поезија је уметнички медиј који ће увек бити савремен и модеран. Све више људи ће се окретати поезији јер морају да лече некако лењост диха испровоцирану обиљем забаве коју нам нуде силни екрани којима смо окружени" казала је Ристовић.

Она најављује скоро објављивање књиге лирске прозе у којима је писала о предметима који су изашли из употребе.

"Реч је о стварима које сви памптимо у прошлости као што што су писаћа машина, флопи диск, видео касета, одређени модели аутомобила, одбачене играчке...", каже Ристовић.