ДУГОГОДИШЊИ председник САНУ академик Никола Хајдин преминуо је у среду у Београду у 96. години, после краће и тешке болести.

- Хајдин је запамћен, ван Академије и у самој Академији, као велики мостоградитељ - саопштила је САНУ.

Чувени српски инжењер грађевинарства за дописног члана Академије изабран је 1970, а за редовног 1976. године. Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник САНУ чак у три мандата - од 2003. до 2015. године. Био је професор Грађевинског факултета у Београду, као и гостујући професор на Савезној високој школи у Цириху и гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Никола Хајдин: Држава зна шта добија а шта губи


Научно име изградио је радом у теорији грађевинских конструкција, као и пројектовањем мостова са косим утегама, по којима је постао славан не само у некадашњој Југославији, већ и у низу других европских држава. Научна репутација кандидовала га је за место у САНУ, којом ће потом годинама управљати. Био је ватрени заговорник одвојености Академије од политике и њеног стриктног деловања на терену науке и уметности, због чега је годинама био изложен критикама академика који су сматрали да САНУ не сме да игнорише време и нове околности. Његов мандат на челу САНУ обележило је повлачење Академије у научну тишину.

Хајдин је био инострани члан неколико академија - Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу.

Написао је више од 230 радова, од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима.