НИШТА није могло пре пола века припремити публику на сурову "Дивљу хорду" (The Wild Bunch) Сема Пекинпоа. Режирана као продужено финале култног остварења "Бони и Клајд", уз ослонац на преиспитаним шпагети вестернима, "Хорда" је отишла у екстремну ревизију ликова и митова Дивљег запада.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Незаборавни јунаци Дивљег запада

Дани правичних хероја вестерна били су дефинитивно одбројани са овим филмом, у којем нема архетипске борбе добра и зла, белих и црних шешира, само лоших момака и одметника који су узимали закон у своје руке.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Никола Попевић: Срби воле вестерне и акцију

Снимајући причу о "лошим мушкарцима у прелазним временима", Пекинпо је радњу сместио у 1913. за време Мексичке револуције, кад се одметници старог кова Пајк Бишоп (Вилијам Холден), Дач Енгстром (Ернест Боргнајн), Тектор Горч (Бен Џонсон) и Лајл Горч (Ворен Оутс) осећају застарелима у свету првих аутомобила.

- Морамо да размишљамо даље од наших пиштоља - каже Пајк наслућујући почетак краја једне ере. Имао је добар осећај, јер је са овим филмом, иако није последњи из тог жанра, умро вестерн.

Иако нису били "добри момци", чланови банде одлучују да спасу пријатеља Мексиканца Анхела (Хаиме Санчес), који је покушао одбранити своје село од мексичког генерала Мапачеа (Емилио Фернандес) и био заточен и мучен. Таман када су приволели публику, страдаће пробушени мецима у до тада никада виђеним сценама крваво распрскавајућег насиља, у успореном балету смрти, те са собом у гроб повести још стотинак горих од себе.

У вестернима је била мала шанса да главни ликови умру до одјавне шпице, камоли насилном смрћу, а чак се ни негативци нису извијали од боли и умирали са отвореним ранама од метака. У свакој сцени пушкарања Пекинпо је до танчина приказао испаљивање хитаца из разног оружја, као и метке док парају одећу и кожу. Био је то не само најкрвавији, већ и филм са највише мртвих, заправо претеча "Рамба" или "Командоса".

У време снимања "Дивље хорде" у атентатима су умрли Мартин Лутер Кинг и Роберт Ф. Кенеди, а рат у Вијетнаму је био на врхунцу. Са тим у виду, вестерн више није могао бити исти, барем не у Пекинпоовој (ре)визији. Тако је "Дивља хорда" била одраз негативног из стварности тадашње Америке. Филм је наравно изазвао контроверзе, a Пекинпоа су оптуживали за глорификацију насиља и његово претварање у филмску забаву.

Снимање завршне сцене потрајало је пуних 12 дана, због чега је буџет филма нарастао с три и по на више од шест милиона долара. Завршна акција "Дивље хорде" још изгледа моћно, поготово када меци почну да праше из митраљеза. После скоро пет минута, заглушујућа пуцњава се ублажава док њен ехо односи Пајка и екипу у историју, а кинематографију у будућност.

Најављен је модерни римејк "Дивљe хордe", а требало би да га режира Мел Гибсон, који за сада у главним улогама жели Мајкла Фасбендера, Џејмија Фокса и Питера Динклиџа.

Редитељ у разговору са Холденом и Аурором Клавел

НАСИЉЕМ ДО КАТАРЗЕ

СМИСАО филма је узети фасаду филмског насиља и укључити људе у њу тако да осете нелагоду. То је страшна, ружна ствар. А опет осетиш и узбуђење јер смо сви ми насилни - говорио је Пекинпо. Тврдио је да користи насиље као средство постизања катарзе јер је веровао да ће публика бити прочишћена док му сведочи на екрану. Касније је признао да је та идеја била погрешна јер су гледаоци долазили да уживају у насиљу без ужасавања, што га је мучило током каријере.

Сем Пекинпо

АКЦИОНИ ЖАНР

УТИЦАЈ "Дивље хорде" на акциони жанр био је изузетан. Пекинпо је сцене акције снимао са шест камера како би добио брзу измену углова, али нико пре њега није на тако запањујућ начин искористио ефекат акционих успорених покрета, који је постао главно изражајно средство у акционом жанру, од филмова Валтера Хила, Џејмса Камерона, Џона Вуа па до "Матрикса".