МАЛО откриће 54. Филмских сусрета у Нишу догодило се другог фестивалског дана у оквиру Пратећег програма, када је приказан дугометражни документарац о традицији којом би се могла подичити свака светска култура, а која је у нас полузаборављена, штавише окружена непријатељством актуелног режима у Црној Гори и агресивних иноплеменика. Понеко зна о обичају изношења Светог крста на дан Свете Тројице на врх планине Румије изнад Бара у спомен на мученичко убиство првог српског краља-светитеља Јована Владимира, коме има нешто више од хиљаду година (1016) и који предузима српска православна породица Андровић из Вељих Микулића код Бара.

Прочитајте још: Филмска критика: Атмосфера и апсурди града у ноћи

Према неписаним, али истрајним правилима обреда, Андровиће прате суседи муслимани и католици, који цео један миленијум предано одржавају овај култ. Ни једни ни други ни трећи не би га дали ни за живу главу. По речима Светог Николаја Жичког и митрополита Амфилохија, Свети Јован Владимир претеча је дела Светог Саве као и и оличење глосе Светитеља да "смо Исток Западу и Запад Истоку". Отуд и мученичка судбина Владимировог крста и целог српског мартиријума кроз векове, који још траје. О њему Срби знају мало или готово ништа.

Прочитајте још: ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ВЕНЕЦИЈИ: Сјај холивудских звезда и гламур

Филм Миљана Гогића испоставља нам целу ову монументалну традицију у једној јединој, целовитој и веродостојној покретној слици, чији су јунаци данашњи Андровићи, потомци барјактара старе црногорске војске, чувари окрвављених застава са Вучјег Дола. Ова слика натопљена је тоновима и нијансама древног српског приморја, још старијим маслинама и наровима из времена Кадма и Хармоније (по легенди оснивача Будве, чији тумул и данас показују више Бара). Сведочења Андровића из околине старе српске престонице Скадра, од којих дословно застаје дах и навиру заборављене праслике, откривају духовну Атлантиду целе једне културе и рађају нове емоције. Захваљујући покретној слици ово заборављено краљевство васкрсава у једном синематичком доживљају. Та електронска покретна слика у стању је да покрене цело колективно искуство и давно заборављене, а још живе представе. Скоро читав миленијум траје ова борба са зубима времена и покретна слика (некад кинематографски филм а данас дигитални медијум) успева да од заборава заштити време.


Дело "Чувари" Миљана Гогића тиче се основног питања "Шта је филм?", које је још давно поставио Андре Базен. Мисија филма је да од труљења сачува време, писао је оснивач европске естетике и теорије филма. Филм је "мумија промене" којој је дато да буде чувар истине и мита, али и машина за поновно оживљавање прошлости у виду садашњости, што се у потпуности поклапа са мисијом "Чувара". Онтологија филма, његово биће, магијски је обред који се непрестано обнавља кроз призоре стварности саме. На бочној пројекцији, далеко од црвеног тепиха у Нишу, сведочили смо тако пројави везе између једног малог дела и велике идеје филма.