НА свечаности у Вуковој задужбини у четвртак су уручене престижне награде ове институције: за уметност Миливоју Павловићу, за оглед из књиге "Писма са двоструким дном" о преписци Добрице Ћосића и Владе Стругара (издавачи Завод за уџбенике и "Службени гласник"), а за науку Марти Фрајнд за дело "У трагању за Лазом Костићем", у издању КОВ-а.

Поздрављајући лауреате и госте у препуној сали задужбине Владан Вукосављевић, министар културе, је рекао:

- Добијање Вукове награде је једна врста причести, и осим овог конвенционалног израза у аплаузима и доприносима, лауреатима доноси причест оног најдубљег и највреднијег што су српска култура и српска духовност породиле. Вук својим делом стоји раме уз раме са другим великим реформаторима српског друштва, државе и културе. Његово дело је и данас сија великим сјајем и обасјава нам путевима.

Прочитајте још - Чувари српског идентитета

О лауреатима и награђеним делима говорили су проф. др Слободан Грубачић и проф. др Бошко Сувајџић, а награде су уручили др Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине, и Видоје Петровић, градоначелник Лознице, града који је донатор награде.

Прочитајте још - ГОВОР СА САХРАНЕ ВУКА КАРАЏИЋА: Само Господ за Србе учинио више од њега

Напомињући да је требало много времена да се писмима призна припадност књижевности, др Миливоје Павловић је подсетио да је Вук дао значајан допринос епистолографији, написавши више од 5.000 писама, у просеку по једно на свака три дана.

- Писање писама задовољава једну од најдубљих људских потреба - да се успостави комуникација с другим, да се покаже да човек није сам, да има неког на хоризонту - истакао је Павловић. - Писма доносе истинитију, занимљивију и уверљивију слику времена. Аутентичнија су од неких других родова, тзв. фикцијске књижевности, посебно у односу на дневнике, мемоаре и аутобиографије, који често пате од накнадне памети. Писање писама је усамљенички чин. Она стижу из самоће, а понекад и из страха. Без писама свет књижевности не би био толико занимљив, а многе истине не би остале записане. Веома често писмописац ставља на папир неке интимне мисли или приче у којима се друкчије него у осталим жанровима додирују земно и онострано, политика и метафизика.

Фото П. Митић

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ

- ПРЕПИСКА Добрице Ћосића и Влада Стругара вођена је током две последње деценије живота, мрцварења југословенске државе, тачније од 1988, преко њеног крвавог распада до живота у скраћеној Југославији и Србији - рекао је Павловић. - Уверен сам да ће се истраживачи и надаље враћати овим писмима како би се зауставили покушаји да се изврши ревизија наше новије историје. Односно, да бисмо спречили да се "учитељици живота" догоди оно што је у једном афоризму давно наговестио Милован Витезовић: "Историја је учитељица живота, а онда су дошли неки мангупи и силовали учитељицу."