ШВЕДСКА краљевска академија ће данас у 13 часова објавити имена лауреата Нобелове награде за књижевност и за 2018. и за 2019. годину.

У кладионицама је фаворит канадска песникиња и есејиста Ен Карсон (има квоту пет), а следи је Мариз Конде, француска списатељица историјских романа, пореклом из Гвадалупеа (квота шест). Високо котирани су и "вечити" кандидати Јапанац Харуки Мураками, Кенијац Нгуги ва Тионго, Рускиња Људмила Улицка и Кинескиња Цан Сјуе. На ширем списку су и Маргарет Атвуд, Милан Кундера, Петер Хандке, Ју Хуа, Ласло Краснахоркаи, Олга Токарчук, Јун Фосе, Исмаил Кадаре...

Током прошлогодишњег именовања добитника Нобеловог признања из других области, у жижи је био скандал, у вези са мужем Катарине Фростенсон, шведске списатељице и чланице Академије која одлучује о књижевној награди. Наиме, најмање 18 жена оптужило је Жан-Клода Арноа за сексуалне нападе и злостављање, за шта му је суд "одрезао" затворску казну од две и по године. Осумњичен је и да је у седам наврата "одао" име добитника књижевног "Нобела".

ПРОЧИТАЈТЕ И: Počast divi Klaudiji Kardinale

Троје чланова академије се потом повукло, сматрајући да Сара Данијус, секретар Академије, није довољно оштро реаговала поводом скандала, а онда су се повукле и Сара Данијус и Катарина Фростенсон. Њихове фотеље остале су празне, а гласови неупотребљиви, јер се чланови бирају доживотно и немају замену (пре три деценије се, слично, повукло двоје чланова, незадовољно реакцијом Академије на претње упућене Салману Руждију). Преосталих једанаест чланова прошле године је технички могло да изабере лауреата, али им је скандал пољуљао кредибилитет.

Све то је утицало и на промену процедуре награђивања, према којој је Нобелов комитет предлагао пет кандидата, а академици, између њих, бирали победника. Од сада ће о награди за књижевност одлучивати петочлани комитет, којег именује Нобелова фондација, а Академија ће је само потврђивати и давати своје мишљење.


ЕВРОЦЕНТРИЧНОСТ

ПОСЛЕДЊИ добитник "Нобела" био је Јапанац Казуо Ишигуро, који пише на енглеском и држављанин је Велике Британије, а пре њега припала је америчком песнику и рокеру Бобу Дилану, што је изазвало многе контоверзе. Ово признање одавно је оптужено и за евроцентричност.