СТУДЕНТИ који се одлуче за дуално студирање радиће код послодавца 450 сати годишње и за то ће добијати новчану накнаду. Циљ је да академци када заврше студије буду и теоретски и практично оспособљени за посао који ће обављати. Процес дуалног образовања на високошколским установама није обавезан, а студенти, послодавци и факултети добровољно га бирају.

Прочитајте још: Дуално образовање већ положило испит

Ово предвиђа Нацрт закона о дуалном образовању који ће, како нам каже Габријела Грујић, помоћница министра просвете, почети да се примењује највероватније од следеће школске године. Овај пропис прошао је јавну расправу и сада се ради на усаглашавању коначног текста закона који би у скупштинској процедури могао да се нађе до лета.


Прочитајте још: ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: Из клупе на час у компанију

- Овде је реч о учењу кроз рад, а не студентској пракси. Студенти са послодавцем закључују уговор о учењу кроз рад. Пошто рад студената није класичан рад, већ учење, немају право на уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Суштина је да науче посао, а од послодавца зависи да ли ће академац бити ангажован и након завршетка студија - објашњава Габријела Грујић за наш лист.

СТРОГИ УСЛОВИ ЗА ГАЗДЕ УСЛОВИ које послодавац мора да испуни како би могао да изводи учење кроз рад по дуалном моделу су, између осталог, да обавља делатност која омогућава реализацију садржаја из студијског програма, да располаже потребним простором и средствима за рад, да над послодавцем није отворен стечајни поступак или да није покренут поступак ликвидације. Иначе, овај начин образовања уведен је у просветни систем у Србији први пут 2017. године доношењем Закона о дуалном образовању у средњим школама.

Послодавци неће смети студенте да ангажују за послове који нису њихова струка. Будући инжењер или економиста, на пример, неће моћи да обавља послове секретарице, кафе-куварице, возача...

Рад код послодавца носи одређени број ЕСПБ бодова. Студенти ће пре него што упишу факултет морати да одлуче да ли хоће дуално обазовање или стандардне студије, а факултети могу да прописима регулишу да се студент који се одлучио за дуално "врати" на стандардни начин студирања и обратно - да онај ко се одлучио за стандардно студирање пређе на дуално.

- Овај модел студирања је захтевнији и тежи, али је и перспективнији. Студенти који заврше студије по дуалном моделу, с обзиром на релевантно практично искуство, значајно повећавају своју конкурентност на тржишту рада и имаће веће шансе за запошљавање код послодаваца код којих су обавили учење кроз рад, али и код других послодаваца из исте делатности - каже Габријела Грујић.


Габријела Грујић

У Министарству наводе да би компаније код којих академци уче кроз рад поступиле добро уколико би их анагажовале за стално, а фудбалским речником речено то би изгледало овако:

- То је као да сте ангажовали младог Роналда, улагали у њега и сами себи створили велику вредност уместо да је купујете на тржишту за огроман новац.