ЗА кратко време, и Србији и Хрватској је једна од главних тема постала граница за одлазак у пензију. Док би код нас радни век могао бити продужен до навршених 70 година живота, за оне који то желе, Хрвате ускоро чека померање обавезне границе за одлазак у мировину са 65 на 67 година за мушкарце.

Пензиони систем у Хрватској, заснован на солидарности између постојећих радника и пензионера, распада се јер се број радника и пензионера готово изједначио.

С обзиром на то да ће се тај однос само погоршавати због масовног исељавања и природног пада броја становника, они који буду ишли у пезију за 20-30 година могу да забораве на то да ће од државне пензије моћи да преживе.

С друге стране, надлежни у Србији напомињу да се не размишља о померању обавезне старосне границе, иако је извесно да ће домаћи пензиони фонд у наредним годинама и деценијама бити на великим искушењима.

Прочитајте још - Прво утврдити стаж, па напустити посао

Иако је у већини европских земаља старосна граница 65 година, постоје и оне државе које су већ подигле летвицу (Шведска 67, Италија 66...), а овом темом се све више баве државни пензиони фондови на Старом континенту. Разлог за то није само продужење животног века, већ и све мањи број уплата у постојеће фондове. Такође, старосне границе за оба пола у скоро свим земљама Европе уједначене су или су у процесу изједначавања. У 14 држава даме већ раде по 65 лета, а у још 14 земаља у току је увођење старосне границе између 66 и 68 година живота.

У Србији је 2010. године просечни животни век код дама износио 75,5, а јачег пола - 70 лета. Очекује се да су ове бројке данас скочиле на 78 када је реч о женама и 73 године за мушкарце. Просечни век у Србији је и даље знатно нижи у односу на земље Европске уније, због чега је мало вероватно да ће се подизати граница одласка у пензију.

С друге стране, постоји проблем са све мањим доприносима у пензионе фондове, а то би нарочито могао да буде проблем уколико се наредних година велики брод радника из Србије исели у Немачку или неку другу страну државу. Са овим се управо суочава Хрватска, која рапидно остаје без људи који уплаћују пензионо осигурање.

И док запослени у Србији страхују да би продужетак радног стажа био неподношљив под данашњим условима које пружају послодавци, економски стручњаци тврде да је добровољно продужење радног века потпуно оправдано решење.

- Постоји реалан проблем одржавања пензионог фонда на нивоу на коме се данас налази у актуелној ситуацији. Постоји низ фактора који оправдавају останак на радним местима до навршене 70. године живота. Осим продуженог животног доба становништва у Србији, ову промену закона оправдава најпре податак да многобројни послодавци уплаћују минималан износ доприноса запосленима, док остатак примања запослени добијају "на руке". Ова ситуација посебно је присутна у мањим градовима у Србији и готово је немогуће искоренити овај проблем - објашњава економиста Драгиша Милић.


фото М.Лабудовић

Како наш саговорник објашњава, када се погледа чињеница да данас на једног пензионера долази тек 1,4 запослена, пензиони фонд могао би запасти у озбиљну кризу јер је оптимално да постоје три запослена на једног пензионера. Односно три запослена "издржавају једног пензионера", јер би само у том случају била обезбеђена потпуна финансијска самосталност пензијског фонда. Додатно, ситуацију погоршава и све већи број одлазак младог радно способног и високообразованог становништва у иностранство.

Прочитаје још - Пензије сигурне, али уз велику реформу

- Како млади одлазе, могли бисмо доћи у ситуацију да се залихе фонда исцрпе, јер један запослени, посебно онај на минималцу, не може обезбедити пензију за једног пензионера. Уколико велики број младих и високообразованих оде из Србије, радно становништво мора више година да ради како би дошло до обуке и замене генерација на једном радном месту. Такође, код "високообразованих" занимања имамо и присутну појаву одлагања одласка у пензију због високих примања, што такође оправдава ову иницијативу - тврди наш саговорник.

НЕДОСТАТАК КАДРА

Према подацима, последњих неколико година осетио се недостатак стручњака медицинске, грађевинске и ИТ струке, као и возача, варилаца, неговатеља и других профила. Многи млади стручни кадрови отишли су у иностранство, због чега ће се можда и створити потреба да сениори са 65 година одлуче да одложе пензију и наставе да раде још неко време.