ПРИВАТНИ пензиони фондови, који су постали тренд у многим европским земљама, проширили су се и на Србију. Ипак, све се чешће говори о томе да би државни пензиони фондови ускоро могли постати ствар прошлости. Ово се прогнозира барем за чланице Европске уније, где је најављено увођење паневропског пензијског модела. Увођење новог модела за исплату пензија потрајаће око две године, а његово функционисање надзираће ЕИОПА, паневропски регулатор за осигурање и пензијско осигурање.

Према Уредби о оснивању ЕИОПА, један од главних задатака је да допринесе здравом, ефикасном и конзистентном нивоу регулације и надзора институција за професионално пензионо осигурање (ИОРП) и да осигура да су ризици повезани са активностима овог фонда прописно регулисани и надзирани. Од почетка 2011. године, најзначајнији део рада ЕИОПА у области професионалних пензија био је његов допринос ревизији Директиве о активностима и надзору институција за професионално пензионо осигурање (Директива ИОРП).

Уредба којом би се увела паневропска пензија за све грађане земаља чланица Европске уније још увек је само на нивоу предлога.

Прочитајте још - Пензионери у ЕУ: Много рада и одрицања, мало уживања

Наиме, она чека одобрење Европског савета и парламента након чега би требало да прође најмање годину дана до њене коначне примене. Цела идеја започета је још 2010. године када је Европска комисија затражила мишљење свих заинтересованих страна у ЕУ о томе како би требало прилагодити пензиони оквир на нивоу ЕУ. Највише европско тело тврди да само 27 одсто Европљана старости од 25 до 59 година додатно штеди за старост, што представља велики проблем када оду у пензију. Хрватска је према висини пензија у односу на плате од 39 одсто друга најлошија чланица ЕУ после Ирске где су обвезни доприноси за пензију ниски што се у старости прелива и на пензије које износе свега 35 одсто плате.

Пензија просечног европског пензионера старости од 65. до 74. године износи 58 одсто плате коју зарађују радници између 50 и 59 година. Ако као педесетогодишњаци зарађују 2.000 евра месечно, као 70-годишњацима пензија је 1.160 евра, наводи Европска комисија о студији која објашњава разлоге за формирање паневропских пензијских фондова.

Након богатог Луксембурга, где су пензије само 12 одсто мање од плата, по висини пензија предњаче Италија (69 одсто), Француска (68 одсто) и Мађарска (67 одсто). Аустријске, пољске и словачке пензије износе 62 одсто плате, Чешке су на половини радничких примања, у Словенији су 47 одсто, а у Немачкој 46 одсто. Паневропске пензије би требало да допуњавају постојећи пензијски систем.

Прочитајте још - Пензије ће кројити државна каса?

ЕИОПА такође ради на питањима која се односе конкретно на пензионе шеме са дефинисаним доприносима, као што су информације члановима и привременим инвестиционим фондовима, као и на развијање техничких стандарда за извештавање о пруденцијалном законодавству за ЕИОПА у оквиру Члана 20 (11) Директиве ИОРП.