НАУЧНО веће Института за физику у Београду није дало позитивно мишљење за продужетак радног односа академику Зорану Љ. Петровићу, једном од најпризнатијих и најцитиранијих српских научника у области физике. Академик Петровић испуниће крајем године услове за пензију, а уобичајена је пракса да у таквим случајевима Веће продужи мандат за пет година.

- Научно веће проценило је да нисам довољно квалитетан истраживач, иако чињенице говоре другачије - каже академик Петровић за "Новости".

Иначе, академик Петровић је научник чији су радови признати и познати широм света и спада међу најцитираније истраживаче, не само код нас, већ и у свету. Овај познати физичар је међу осморо српских научника које је престижни Универзитет Стенфорд на основу обимне студије, сврстао у сам светски научни врх. Наиме, он се као и још седам његових српских колега, налази међу 1,5 одсто најцитиранијих светских научника.

- То није било занимљиво члановима Научног већа Института за физику - каже нам овај академик.

У позадини свега, наводи наш саговорник, налази се његов сукоб са директором установе.

- Не слажем се са начином на који он води Институт - отворено каже академик Петровић. - Директор Институтом управља као фабриком, а не може се науком управљати на тај начин. У свету у научним институтима и на универзитетима влада нека врста самоуправљања водећих истраживача, који доносе одлуке зато што су они ти који су дефинисали научну тематику и обезбедили да истраживања теку и буду прихваћена. Директори су ту да потписују папире и спроводе те одлуке.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Професори у страху од отказа


Петровић напомиње да се својевремено пријавио на конкурс за директора, није добио довољан број гласова, изабран је садашњи руководилац и од тада траје проблем у сарадњи.

- Ја сам академик, водим једну од најуспешнијих група на Институту, у Институту имам најдужи стаж у САНУ - истиче наш саговорник. - Али и поред свега тога, директор неће да разговара са мном. Ово је један од видова притиска које трпимо и ја и моји сарадници.

Он наглашава да му нови Закон о науци укида право да пређе на други институт и да тамо тражи продужетак ангажмана. Петровић, такође, не зна да ли сада може да настави да води пројекте, Центар изврсности... и каже да ће све то зависити од воље директора.

С друге стране, директор Института за физику Александар Богојевић каже да никаквог личног сукоба између њега и академика Петровића нема, те да је Петровић изванредан научник.

- Процедуре које су потребне да би се одобрио продужетак радног односа су још у току, а коначна одлука ће бити донета крајем децембра, јер осим Научног већа о томе одлучује и низ других тела - каже, за "Новости", Богојевић.

Он напомиње да су одлуку Научног већа да се радни однос Петровићу не продужи донели изванредни научници тајним гласањем. Научно веће, каже он, сматра да и младим људима треба омогућити да дођу на руководеће положаје.


ПРИЗНАТ НА СВИМ КОНТИНЕНТИМА

ЗОРАН Љ. Петровић је у Институту за физику од 1978, а директор је Центра за експерименталну физику од 1993. На ЕТФ у Београду је 2007. године изабран за редовног професора, а предаје и на Физичком факултету у Београду и на Природно-математичком факултету у Нишу. Секретар је Одељења техничких наука САНУ и управник Галерије науке и технике. Предавао је у Америци, Аустралији, Јапану, где се у настави користи његов уџбеник. Недавно је у САНУ одржана конференција посвећена његовом научном раду, на коју је дошло око сто истраживача из целог света.