Разлог за одлуку Монетарног одбора Народне банке Србије да смањи референтну каматну стопу на 12 одсто дефинитивно није у чињеници да је дошло до смањења инфлаторних ризика - потврђено је за „Новости“.
Страх од инфлације веће од пројектоване и даље постоји, а стручњаци у централној банци верују да монетарна власт треба да искористи тренутни, сезонски ефекат нижих цена, а самим тим и притиска на инфлацију, да благо „попусти монетарне узде“.

- Јесен може да донесе нови талас неликвидности фирми и зато би било од значаја да се, од септембра, када би ефекат садашњег смањења референтне каматне стопе требало да да највећи ефекат, дође и до смањења камата - кажу експерти централне банке.
Због тога су се представници монетарних власти и одлучили на нижу референтну стопу, а не искључују могућност да се у наредни месец-два деси још једно смањење ове, за висину камата, врло важне стопе.
- Значајно је шта ће сада учинити Влада - кажу у НБС. - Уколико они одлуче да допусте још неко повећање цена које је под њеном контролом, врло брзо ће се склизнути у зону више инфлације. .
Држава се обавезала да ће водити рачуна да у овој години све цене које су под њеном контролом у укупној инфлацији учествују са максималних 15 одсто, а већ за првих шест месеци учешће повећања ових услуга и производа била је чак 14 одсто.
- Да је досадашњи раст контролисаних цена уместо 14 одсто био, рецимо, седам, и укупна инфлација била би шест, а не девет одсто - кажу експерти НБС.