ОД сваког литра флаширане воде - држави иде 1,21 динар. Укупно од тридесетак пунионица у заједничку касу се од тих накнада прошле године слило 601,7 милиона динара, скоро сто милиона динара више него 2017. За оне који користе наше највеће богатство - изворе Србије, то је, како тврде, велики терет, јер плаћају више него у комшилуку. Слика је, међутим, потпуно другачија када се зна да све што држава годишње добије од накнада, чини тек трећину прихода једне веће фабрике воде у нашој земљи.

Прочитајте још: Наше таксе пет пута скупље од словеначких

У Министарству пољопривреде и водопривреде истичу да када се "мери" висина тих накнада води се рачуна о условима пословања фабрика као и о економској моћи обвезника који плаћају накнаде за воде.

- С обзиром на то да приходи остварени од накнада за воде нису наменски, већ општи приход буџета, користе се у складу са законом којим се уређује буџет Србије, односно одлуком којом се уређује буџет аутономне покрајине - кажу у Министарству пољопривреде и водопривреде. - Међутим, из средстава буџета Србије, преко Буџетског фонда за воде Србије којим управља Министарство пољопривреде и водопривреде - Републичка дирекција за воде, финансирају се послови из надлежности тог јавног водопривредног предузећа.

Прочитајте још: "Вода вода" иде у земље Залива

У Привредној комори Србије, међутим, сматрају да би средства од накнада за воду требало користити искључиво наменски. Напомињу да би изворе требало рационално користити и управљати тим природним ресурсом као једним драгоценим богатством које у свету заузима све већу пажњу.

- Та средства јесу буџетска, али сигурно да би требало да се користе наменски - каже Димитрије Ивановић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије. - Држава је изашла произвођачима воде у сусрет и 2017. смањила те накнаде за 12 одсто. Знатно већи проблем за фабрике биће накнада од динар који ће по литри воде плаћати пунионице које црпе воду из заштићених подручја. То ће бити трошак за воду "јазак", "пролом", "галу"... И то је велики трошак за произвођача, због кога би могли да буду мање конкурентни у односу на остале који неће имати ту обавезу.

ПОТРОШЊА

СВЕ количине увезене воде вредне су два милиона евра, а наш извоз је вредан 20 милиона евра. То је један од малобројних производа који има десет пута већи извоз од увоза - каже Ивановић. Према његовим речима, укупна производња воде у Србији је 7,1 милион хектолитара, што је довољно за домаће потребе, али и извоз. Потрошња по глави становника у Србији је око 80 литара годишње, а у ЕУ око 150 литара.