ПЛАТЕ око пола милиона запослених у јавном сектору од 1. новембра биће веће до 15 одсто, сазнају "Новости". Повећање зарада најавио је у уторак и министар финансија Синиша Мали, али без детаља о процентима. Остала је још једна "рунда" договора Министарства финансија са Међународним монетарним фондом, а Мали је рекао да би у наредних десетак дана делегација ММФ требало да дође у Београд и да ће тада бити договорени детаљи о расту зарада.

Дебље коверте могу да очекују лекари, медицинске сестре, наставници, војници, полицајци... Како су "Новости" већ писале, медицинске сестре могу да очекују највише - чак 15 одсто већа примања, а распон раста осталих зарада биће "израчунат" и објављен пре краја септембра. Током ранијих преговора, незванично, добијена је сагласност о расту који би у просеку, за цео јавни сектор, био око шест, седам одсто.

Министар Мали саопштио је у уторак добру вест и за запослене са најнижим платама - од Нове године ће, такође, и минимална зарада у Србији бити већа за 3.000 динара, или за 11,1 одсто. Цена најједноставнијег рада по сату, са досадашњих 155,30 динара, од 2020. скочиће на 172,5 динара, односно месечна плата ће, уместо 27.022, бити 30.022 динара.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Минималац 30 хиљада, а ево када стиже једнократна помоћ и колико ће бити повећање пензија


Договор између послодаваца и синдиката ни ове године није постигнут, па је износ минималне цене рада предложила Влада Србије. Послодавци су остали при ставу да повећан може бити максимално за пет до шест одсто, а синдикати су тражили 20 процената.

Синиша Мали је истакао после састанка чланова Социјално-економског савета да је ово највеће повећање зараде икад у Србији, а најавио је да ће од 1. јануара Влада наставити с даљим растерећењем привреде, тако да ће неопорезиви део дохотка са 15.300 бити повећан на 16.300 динара. План је да се укине и 0,5 одсто доприноса за Фонд ПИО који иду на терет послодавца.

- Тако ћемо идуће године растеретити и привреду за доприносе у укупном износу од 13,1 милијарду динара - истакао је министар. - И прошле године смо у сличном износу растеретили привреду, настављамо с праксом да смањујемо оптерећење на зараде, овог пута од јануара у износу од 61 одсто и с тиме настављамо и у наредном периоду.

Према речима Зорана Ђорђевића, министра рада, циљ увећања минималца је бољи стандард свих грађана:

- Наредне године биће новог повећања, а све у циљу да се достигне минимална потрошачка корпа, али и да се престигне - нагласио је министар.

ПЕНЗИЈЕ ДО 5,5 ПОСТО ПЕНЗИОНЕРИ око 1. децембра 2019. могу да рачунају на једнократну помоћ од по 5.000 динара и на повећање пензија од 1. јануара 2020. између 5,1 и 5,5 одсто, а прецизан износ знаће се за десетак дана.

Према мишљењу Љубисава Орбовића, председника Савеза самостралних синдиката Србије, овим темпом је немогуће испоштовати прошлогодишњи договор социјалних партнера да минимална зарада за две године достигне висину минималне потрошачке корпе.

За Зорана Стојиљковића, председника УГС "Независност", предлог о минималној цени рада је максимални политички уступак Владе:

- Ово није постигнута логика компромиса, него максималан предлог који Влада даје - рекао је он. - Да смо дошли до 32.000 или 33.000 динара, што омогућује да се испуни договор да се за две године стигне протрошачка корпа, онда би то био компромис.

Послодавци су, иако није прошао њихов предлог да минималац може да расте од 6 до 10 одсто, ипак добили компензацију смањењем доприноса за Фонд ПИО за 0,5 одсто и повећања за 1.000 динара неопорезивог дела зараде. То покрива издатке за минималну зараду која кошта послодавце.


ДОБРА ВЕСТ ЗА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

ОД НОВЕ године олакшање ће осетити и запослени у јавним и јавно-комуналним предузећима, пошто ће бити укинут Закон о привременом уређивању основица за обрачун плата. То значи да ће се стећи услови за повећање њихових зарада за пет одсто.