РАСТ плата у јавној служби, предвиђен буџетом за следећу годину, неминовно ће се прелити и на приватни сектор. Који проценат скупљи радници, међутим, уверени су економисти, неће српске производе учинити мање конкурентним. Традиционално ниске плате претходних година прикупиле су довољну резерву да и после повећања - у српској прерађивачкој индустрији радник створи скоро двоструко више него што кошта.

Кад послодавац на њега потроши 100 евра за плату, порезе и доприносе, радник му врати са 190 евра додате вредности. Анализа економиста окупљених око "Макроекономских анализа и трендова" показује да су тренутно од нас у Европи продуктивнији само прерађивачи у Мађарској и Бугарској. У укупној вредности производа у прерађивачкој индустрији, трошкови рада односе свега 11,8 одсто.

- Позиција страних инвеститора је у том смислу још повољнија - истакао је Иван Николић, уредник МАТ.

Прочитајте још - Одлив радне снаге: Годишње се исели 51.000 људи

- Током 2017. године, у 655 прерађивачких предузећа, у којима је учешће страног капитала било 50 и више одсто, удео укупног трошка рада био је једва десет одсто. Овде продуктивност коригована зарадама премашује 220. На 100 евра трошка, створи се 220 евра додате вредности. Обезбеђена је резерва тако да овај пораст плата неће окрњити конкурентност наше привреде. Не очекујемо ни пораст инфлације, она се у свим анкетама креће у зацртаном оквиру. Додатни притисак на плате је због депопулације. Тако да је повећање зарада неминован одговор јавне политике на спољни шок.