ОД 16 држава које су повукле признавање Косова, чак девет су чланице Покрета несврстаних. Управо у томе огледа се значај ове организације за нашу државу, о чему је говорио и шеф дипломатије Ивица Дачић који је присуствовао Самиту несврстаних одржаном протекле недеље у Бакуу.

Дачић је на маргинама самита одржао низ билатералних састанака на којима је питање КиМ било централна тема.

- Наши контакти са тим блоком држава су изузетно битни у нашој борби за КиМ - рекао нам је Дачић. - Покрет несврстаних данас има 120 чланова, а 71 не признаје независност Косова. То довољно говори о њиховом значају за нас.

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је, с обзиром на глобалну ситуацију, данас упитна и снага Европске уније, а камоли Покрета несврстаних:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Несврстани су увек уз нас

- Ипак, за нас, несврстани јесу битни због проблема Косова и Метохије. Велики број чланица не признаје једнострано проглашену независност, а многи су и повукли признавање након дипломатске акције српског државног врха. Традиција добрих односа Југославије и Србије са тим земљама представља битан аргумент када је реч о њиховом односу према Косову.

Србија данас у Покрету несврстаних има статус посматрача, иако је Југославија била један од оснивача те организације. Ипак, у последње време интензивирани су односи наше земље са државама чланицама несврстаних. Пола века несврстаних обележено је 2011. на самиту у Београду, а још ближе односе почео је да развија Дачић након што је дошао на функцију министра спољних послова. У томе се углавном ослања на везе настале још у време Јосипа Броза и тадашње Југославије, јер је сећање на њих у многима од ових земаља и даље живо. Захваљујући томе направио је значајан резултат по питању повлачења признања Косова.

Поред Србије, од бивших југословенских република статус посматрача у овој организацији имају и Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора.


ОСНИВАЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ

ОСНИВАЧКА конференција Покрета несврстаних одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у згради Народне скупштине. У центру пажње те конференције били су председници Индије - Џавахарлал Нехру, Гане - Кваме Нкрумах, Египта - Гамал Абдел Насер, Индонезије - Ахмед Сукарно, и Југославије - Јосип Броз Тито. Југославија је била домаћин самита и почетком септембра 1989. године, у Београду.