КО не хвата корак са светом, ускоро га неће стићи ни трком. Савремени трендови подразумевају дигиталну трансформацију пословања. Велике компаније су ово правило давно усвојиле, али ситуација у малим и средњим предузећима није толико уједначена. Управо оне фирме које још лутају у области дигиталне трансформације могу да се обрате Центру за дигиталну трансформацију и добију конкретну помоћ у овом процесу.

Центар за дигиталну трансформацију (ЦДТ), у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ) и Развојном агенцијом Србије (РАС), упутила је 2. јула јавни позив компанијама да конкуришу за подршку у дигиталној трансформацији пословања. Фирме се увелико пријављују, а позив ће бити отворен све док постоје обезбеђена средства.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Индустријска политика: Tраже решења за боље пословање

- Дигитална трансформација пре свега представља трансформацију пословних процеса, односно мењање целокупне пословне атмосфере у фирми, где се усвајају нови пословни процеси, често се користе технолошка решења, хардверска или софтверска - објашњава Предраг Николић, директор Центра за дигиталну трансформацију. - Суштина је у томе да се процеси убрзавају, постају ефикаснији, трансапарентнији за све нивое у фирми. Контрола над процесима у предузећу постаје већа, а самим тим и ефикаснија.

Постоји низ решења која воде у дигиталну трансформација. Како истиче Николић, она су различита у односу на делатности којима се фирме баве. Један је приступ када је реч о пољопривреди, други код индустрије, трећи код услуга.

Где је најлакше спровести дигиталну трансформацију?

СМАЊИВАЊЕ ТРЖИШТА - НАЈМАЊИ проблем компанија у Србији су софтвер и хардвер. Највећи проблем је у свести људи. Мало њих схвата да ако не ураде неки вид дигиталне трансформације више неће моћи да извозе, на пример. Ако не искористимо предности дигиталне трансформације, тржиште на коме послујемо биваће све мање и мање - упозорава Предраг Николић.

- До сада, према нашим искуствима, најлакше је то учинити код трговинских предузећа, где је потребно најмање ресурса - наводи наш саговорник. - И пољопривреда има много различитих приступа дитигалној трансформацији. Данас имамо фирме које из ваздуха дроном снимају усеве и тачно могу да кажу како која биљка напредује и шта је потребно урадити. Много је лакше пратити приносе када имате технолошко решење.

Код произвођачких делатности је важно шта се производи. Јер, на пример, увелико се користе и савремене машине које аутоматизују процес производње.

- Важно је схватити да увођење нових хардверских и софтверских решења не значи губитак посла за раднике, већ мењање њихових навика и њихову додатну едукацију - истиче Предраг Николић. - Имамо примере да се производ за чију је производњу било потребно три-четири дана сада направи за дан-два. И у том смислу су власници компанија препознали да ово није само увођење неких решења и аутоматизација процеса, већ едукација запослених. Овде није реч о губитку посла и новом слободном месту на тржишту рада, већ о томе да морамо сви да унарпедимо своје знање како бисмо радили свој посао и били ефикаснији.

Конкретна помоћ

Директор Центра за дигиталну трансформацију истиче да постоје две фазе помоћи фирмама.

- У првој фази створили смо мрежу сертификованих консултаната који са ИСО стандардом 17024 могу било где у свету да се баве консалтингом за дигиталну трансформацију - каже Предраг Николић. - То смо урадили уз помоћ Аустријске привредне коморе, по њиховом програму, пошто ми у Србији немамо сертификационо тело. Дошли су њихови предавачи, и у две етапе смо обучили 45 консултаната. Чак смо у другој етапи шест наших консултаната из прве групе обучили да буду тренери. Тако сада имамо и тренере за будуће дигиталне консултанте. Оно на чему ћемо радити је стварање сертификационог тела, како се не бисмо увек ослањали на аустријску помоћ. Сертификационо тело биће при Центру за дигиталну трансформацију.

Дигитални консултанти шаљу се у фирме које се пријаве на јавни позив који је још отворен. Они раде на програму који траје током 2019. и 2020. године, односно до утрошка средстава.

- Прва фаза је да консултанти проводе два дана у компанији и раде експертску анализу. Улазе у предузеће, скенирају све његове процесе и утврђују приоритете по питању дигиталне трансформације: да ли су то пословни модели, пословни процеси, можда ИТ заштита или маркетинг, као што је то најчешће случај у трговини - наводи Предраг Николић. - Та два дана су за фирму потпуно бесплатна, захваљујући ГИЗ-у.

Консулстанти у фирме одлазе унапред припремљени. Јер, компанија претходно попуњава упитник, који је истовремено пријава за програм.

- Та питања, а има их 30, сасвим су довољна да направе неку иницијалну слику за нашег консултанта, да види где се налази фирма када је реч о дигиталној трансформацији - објашњава наш саговорник.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Дигитализација oлакшава пословање

Из ове фазе прелази се у следећу фазу - креирање стратегије за дигиталну трансформацију, на основу првог документа.

- У следећој фази наш консултант проводи до шест дана у компанији и заједно са њом ради на развоју те стратегије - каже Предраг Николић. - То може да подразумева и технолошко решење, али и не мора. Може да буде реч само о "препакивању" пословних процеса и чињењу да буду ефикаснији. Након тог дела, консултант и компанија издају документ под називом "Развој дигиталне стратегије", који у себи садржи даље кораке у вези с применом конкретног решења.

Овај други корак је 50 одсто субвенционисан из средстава ГИЗ-а, и уколико има потребе (ако се добије "зелено светло" да се започне имплементација), консултант помаже фирми да направи апликацију за РАС, која својим програмом помаже имплементеацију онога што је предложено у стратегији. Преосталих 50 одсто трошкова плаћа сама фирма.