Преношење европског законодавства у области животне средине и климатских промена доноси велике изазове. Са тим ће се носити привреда, локалне самоуправе, јавна предузећа, али и сами грађани. Чекају нас финансијске, економске и социјалне анализе о потребним мерама и инвестицијама у велике системе за пречишћавање отпадних вода, сакупљање и третман комуналног и индустријског отпада, системе за искоришћење отпада у енергетске сврхе, физичко-хемијски третман опасног отпада...

Једна од инвестиционо најзахтевнијих директива је Директива о индустријским емисијама. Подлеже јој укупно 227 постројења и она су у обавези да прибаве такозвану интегрисану дозволу.

- То су постројења из сектора енергетике, металопрераде, минералне индустрије, хемијске индустрије, папирне и прехрамбене индустрије - објашњава Душан Стокић, руководилац Центра за животну средину, техничке прописе, квалитет и друштевну одговорност ПКС. - Процењује се да ће се за 30 одсто ових постројења тражити прелазни рокови за имплементацију мера, а укупне инвестиције само за ова постројења се процењују на 1,3 милијарди евра. Не треба заборавити да је ово само једна од више десетина ЕУ директива из поглавља 27 које се морају пренети и применити у нашем законодавству и пословној пракси.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Премијерка са привредницима: Питамо бизнис за прави пут

Са аспекта примене, највећи изазови нас очекују у сектору вода - отпадне воде, пијаћа вода, комунална инфраструктура. Следи индустријско загађење (IPPC постројења), отпад и заштита ваздуха код енергетски интензивних грана индустрије.

- И свет и Европа сада иду ка минимизацији потрошње угља и прелазак на алтернативне изворе енергије, а максимизацији енергетске ефикасности, мерама за ублажавање и адаптацију на климатске промене, примени модела циркуларне економије и "зеленим" алатима за одрживо пословање - додаје Душан Стокић. - Примена стандарда, као добровољног алата у пословању, представља један од најбољих начина да компаније одговоре на изазове заштите и унапређења животне средине које им намећу међународна правила, закони, тржиште, партнери, тендери.

Синиша Митровић / Душан Стокић

Брига о животној средини у текстилној индустрији, не само да би зауставила погубне ефекте прекомерног отпада, већ би могла компанијама да донесе и профит. Привредна комора Србије формулисала је Меморандум о примени новог пословног модела у текстилној индустрији који ових дана потписују заинтересоване стране.

- Текстилна индустрија је посао вредан билион долара на глобалном нивоу, а управљање текстилним отпадом генерише профит компанијама, финансијску подршку цивилном сектору и социјалним предузећима, обезбеђује зелена локална радна места - истиче Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију. - Процес је инклузиван, одржив и користан по животну околину јер смањује количину одбачене одеће и тканине на депоније. Евидентан је раст генерисања текстилног отпада не само у производњи текстила, већ и у индустрији обуће и коже, купује се 60 одсто више него раније, модна индустрија диктира трендове, смањује се век "ношене" одеће у ормарима, расте употреба јефтине гардеробе, што све поприма обрисе еколошке и социјалне катастрофе. Циркуларна економија нуди решења која омогућавају модној индустрији да испуни еколошки изазов кроз креативност, дизајн и добробит корисника.

Потписници прихватају пакет мера циркуларне економије, уз високу одговорност према заштити животне средине и очувању природних ресурса. Прихватају, одобравају и помажу мере на увођењу новог пословног модела за добро газдовање отпадом из индустрије текстила, коже, обуће и трговине у Србији. Потписници меморандума оснивају Националну платформу за упрваљање отпадом из индустрије текстила, коже и обуће и трговине.

Посебан проблем у Србији је рециклажа грађевинског материјала. Отпад од рушења и грађења су један од најобимнијих и најтежих токова отпада.

ПРИНЦИПИ ЗБРИЊАВАЊА ОТПАДА ИЗ ИНДУСТРИЈЕ ТЕКСТИЛА

СТВАРАЊЕ нове вредности третманом отпада и нових рециклабилних материјала
- Смањење свих загађења током производних процеса
- Смањење гасова са ефектом стаклене баште
- Смањење употребе ресурса
- Подстицање свих радњи механичке рециклаже
- Подстицање улагања у технолошке и дигиталне иновације
- Подстицање еко-дизајна и одрживе потрошње
- Подстицање примене стандардизације код производње влакана, пређе, нити, корда, ужади, одеће и других текстилних материјала, текстилне индустрије сирових и помоћних материјала
- Коришћење биљних боја у производњи
- Развој модела економије дељења


- У највећој мери, у саставу отпада од рушења и грађења, налази се азбест, као опасан отпад који је био један од најпопуларнијих материјала у протеклом веку - упозорава Душан Стокић. - Због тог наслеђа, у Србији азбест представља велику опасност, али због мањка едукације и црног тржишта не постоје прецизни подаци о угроженим подручјима и размерама проблема.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - За лакшу трговину и више инвестиција у региону

Проблем је што у Србији не постоји тржиште за поновно искоришћење агрегата добијених из отпада од рушења и грађења, а могу се користити за изградњу путева и друге грађевинске пројекте. Превелики је број издатих дозвола на свим нивоима што упућује на неопходност ревизије овог система. Велики проблем за спровођење закона је недостатак инфраструктуре и капацитета за збрињавање или одлагање опасног отпада.

- Потребно је израдити Национални план за отпад од рушења и грађења, путем кога ће бити јасно дефинисан начин поступања са отпадом који садржи азбест од момента настајања до коначног збрињавања - сматра Стокић. - Израда Националног регистра где би се тачно утврдило на којим све локацијама у Србији постоји азбест. Потребна је ревизија издатих дозвола и пооштравање критеријума у погледу техничких и других услова за добијање дозволе за управљање овом врстом отпада како би само оператери који поштују све законске регулативе и техничке прописе могли да се нађу на тржишту. Пре почетка рушења, потребно је испитати материјале у некој од акредитованих лабораторија. По добијању извештаја о испитивању ангажује се фирма која има валидну дозволу за управљање том врстом отпада.



АЛАТИ ЗА КОМПАНИЈЕ

СТАНДАРДИ серије ISO 14000 - недавно су донети или су у развоју нови стандарди који се односе на монетарно вредновање утицаја на животну средину, зелене обвезнице, инкорпорацију еко--дизајна у пословање, комуникацију у вези са животном средином, квантификацију угљеничног и водног отиска.

ЕКО-означавање - ознака на производу показује да он мање угрожава животну средину од сличних на тржишту или више штеди енергију. Треба да мотивише еколошки свесног потрошача да га купи, а пораст потрошње да мотивише произвођаче на развој и производњу погоднијих и безбеднијих производа.

"ЗЕЛЕНА" или одржива набавка - све организације, без обзира на тип власништва, могу да користе стандард ISO 20400. Применом овог стандарда, подстичу се већа енергетска ефикасност производа и производног процеса, употреба обновљивих извора енергије и енергије из производње са високим искоришћењем.

ЧИСТИЈА производња - представља примену свеобухватне превентивне стратегије заштите животне средине на производне процесе, производе и услуге, са циљем повећања укупне ефикасности и смањења ризика по здравље људи и животну средину.