На крају Кнез Михаилове улице, у здању Библиотеке града, у приземљу се налази Туристички информативни центар, а тамо се сјате туристи из целог света како би добили основне информације и упутства како да се снађу у нашем главном граду. Неретко долазе и домаћи гости, па и сами Београђани, не би ли можда открили неку престоничку тајну о којој до сада нису ништа знали.

За пултовима раде љубазне даме које госте дочекују широким осмехом. Овог пута смо потражили разлог зашто се, макар кришом, насмеју и онда када то нико не би требало да види...

Разговарамо са Сањом Павловић и Иваном Јеремић, асистенткињама у ТИЦ. Као одличан увод у овај разговор, зачујемо звоно телефона.

- Добар дан, ја сам из Јапана (представио се човек, уредно, али неважно је за ову причу), да ли могу да причам са кнезом Михаилом?

Уследио је логичан тајац док је Сања Павловић осмислила како да упути адекватан одговор, а онда је љубазно објаснила како је кнез умро.

- Ух - збуњено ће туриста. - Веома ми је жао због вашег губитка. Примите моје саучешће. А да ли бих могао да причам са неким другим?

Тако се, свакодневно, одигра понека анегдота са туристима који желе да сазнају нешто више о нашем граду.

- Крајем деведесетих је међу странцима слика о Београду била крајње сива - подсећа нас Ивана Јеремић. - И данас се догоди да нас позову гости који тек планирају да дођу код нас, да се распитају постоји ли градски превоз, да ли имамо ланце супермаркета и апотеке.

ИМАТЕ ЛИ МУШКАРЦЕ? Најнепријатнија питања која могу да добију даме које дочекују туристе односе се на услуге које не бисмо баш могли да назовемо "пристојним". Тако се странци одважно обрате нашим саговорницима са питањем: "Имате ли ви овде жена?", а раскалашна група дама се неколико дана узастопно јављала из иностранства, желећи да добије упутство како да се домогну овеће групе пристојих момака који би им увеселили вечери.

Још има оних који нас доживљавају као да смо на Блиском истоку. И то у неком његовом зараћеном делу.

Дабоме, увек постоје питања која се налазе на средокраћи између лапсуса и неупућености. Неки туристи питају "кад ће да крене онај аутобус који вози по води?", а други чекају на "шетњу отвореним аутобусом".

- Осмех и шала су наша основна средства за рад - углас кажу наше насмејане саговорнице. - Идемо преко границе официјелне љубазности, а трудимо се да штедимо и нашу енергију и њихово време. Нисмо дужни да им букирамо хотеле и тражимо најбољи девизни курс, али урадимо за њих све што је у нашој моћи.

Гости из белог света постављају најчуднија питања. Тако су у ТИЦ запамтили питање "до колико сати раде продавнице у Немачкој" (иако га поставља туриста усред Кнез Михаилове), или "које море на свету је најтоплије у ово доба године".

Ивана Јевтић и Сања Павловић / Фото З. Јовановић


Недавно су били туристи који о Београду имају само сазнања која ми увелико желимо да заборавимо. На запрепашћење Иване Јеремић, недавно је у туристички центар дошло двоје странаца који су упитали: "Извините, у колико сати почињу немири?" Сва њихова знања о нашем граду доводе се у везу с некадашњим уличним окупљањима. Спретна Ивана је љубазно одговорила: "Извините, за данас немамо ништа заказано."

Један нервозни туриста је дошао у Београд као у бањско одмаралиште, очекујући мир и тишину које му нико није обећао. Ушао је нервозно, пришао пулту и упитао: "Зашто је оволико људи на улицама, као да сам у Индији?! Каква је ово бука и ларма, нисам очекивао оволико људи!"

Прочитајте још: АЗИЈСКИ ТУРИСТИ У СРБИЈИ: Улицу преименовали у Кинезимихајлова!

- Баш у то време била је уобичајена летња врева, одржавали су се концерти на Тврђави, током лепог времена Београђани воле да прошетају Кнез Михаиловом - опет насмејано каже Сања Павловић. - Али увек смо спремни за такве госте. Најзад, један Италијан је дошао са снажном жељом да испровоцира било кога. Бесно је питао зашто шаљемо госте у Теслин музеј, и откуд толика планетарна помпа око једног обичног генератора. Уосталом, он је Хрват... После мирног одговора и објашњења да је научник син православног свештеника и после свега што му је, онако бесном, требало објаснити, није баш лако сачувати осмех.

Фото Н. Скендерија


На крају, београдски Туристички информативни центар добија и највеће комплименте од гостију. Обично кажу да смо најљубазнији у региону. У односу на земље из окружења, запослени у ТИЦ течно говоре енглески, француски, италијански... Туристи могу да им поставе сваковрсна питања јер смо традиционално љубазни.

- Не знам шта мисле о нама када слете на београдски аеродром - каже Ивана Јеремић. - Можда очекују да виде жене са брковима, некакве бесне мушкарце... А у ствари их дочекају топли и отворени људи, који су, уз то, веома услужни и сви говоре енглески. То је увек својеврстан позитиван шок.

КРУЗЕРИ

Београђани претпостављају да су гости са крузера, великих бродова који пристају подно Саборне цркве, најплатежнији. Међутим, није баш тако. То су најчешће групе западних пензионера које су углавном састављене од гостију старијих од 75 година. Њихов аранжман подразумева да им је све плаћено током боравка овде, тако да се "баш не труде" да оставе много новца мимо оног који су већ уплатили.

ЏЕПАРОШИ

ОДУВЕК су џепароши постојали у нашем граду, у већој или мањој мери, али Павловићева и Јеремићева посебно упозоравају и наше суграђане и туристе да је ова пошаст све учесталија.

Посебно много их има током дана викенда, и то дуж целе Кнез Михаилове улице и парка Калемегдан.