ЈЕДНА велика српска фамилија, чији су изданци расути по свим меридијанима земаљског шара, чува своје име брижљиво негујући старинске и јаке везе међу својима: на Златибору се, осми пут, окупило чак три стотине Кубуровића. Тај свет у малом, састављен од људи свих професија и фела, с много искуства и безброј укрштених путева, збраја се увек и изнова на заједничком раскршћу - да једни са другима поделе своје радости и надања, да одрже име које часно носе и нит вековног заједништва.

Наташа Кубуровић из Београда овог пута брине о томе да сви буду на броју. Она започиње причу о великој фамилији која је презиме стекла правећи и поправљајући оружје устаницима у временима турских зулума.

- Старином, према записима и казивањима, Кубуровићи потичу из две гране. Једна је од Новљана, од породице Радовић. Они су дошли у село Душманићи код Пријепоља, а одатле отишли даље, ка Бабинама, Новој Вароши и Сељашници. Они махом славе Светог Николу - објашњава Наташа. - После Бабинске буне 1875, једни одлази до Ожља, други према Херголешима код Прибоја, а многи иду дубље у Србију, насељавајући ужички крај, пре свега село Криву Реку, Милановац и Љиг.

Друга грана Кубуровића потиче из Васојевића, највећег српског племена у Црној Гори.

- Кубуровићи настају од Рајевића, Дабетића и Лазаревића. Презиме су добили после јунаштва Јока Лазаревића Кубура. Он је убио бега Елеза Башова након његовог зулума у селу Речине. Ови Кубуровићи су у вези са пријепољским, преко извесног Вида који је ту пребегао, па чланови наше фамилије и данас знају да кажу да су Видови - говори писац Милован Мишо Кубуровић. - А данас је овако: нас Кубуровића има у САД, Канади, Данској, Аустралији и Немачкој.

"Кубуријада" Потомци велике српске породице Кубуровић на окупу протеклог викенда на Златибору Фото Н. Јанковић

Мишо је радни век провео у Данској. Отишао је, како каже, 1969, "као ждрал у магли", па је за собом повео брата, рођаке, оженио се...

- Данас у Копенхагену живи 110 Кубуровића, старих и младих - каже Мишо. - А овде код куће, највише нас је у Пријепољу, Пљевљима, Новој Вароши, Ужицу, Чачку, Београду, има нас и у Босни...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Уз песму и игру лечили носталгију

Окупљају се Кубуровићи сваке друге године. Следећи пут, 2021, наћи ће се у селу Присоја, у засеоку Брежине, близу Андрејевице. Ту је огњиште Јока Кубуре.

Сви Кубуровићи кажу да су од памтивека и постанка православни Срби. И да су браћа са Црногорцима. И по оцу и по мајци. Једно су, јер су се две гране Кубуровића у једну спојиле. О томе им је на овој златиборској "Кубуријади", уз гусле, казивао чувени Драшко Малиџан, да се никада не заборави.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бутулија окупио Херцеговце


САСТАЈАЊЕ ОД 1978.

ПРВИ пут, Кубуровићи приспели са свих страна састали су се 1978. године у Бабинама. Уследио је сусрет у ужичком селу Крива Река 1980. године. Ређала су се виђања све до ратова и распада СФРЈ.

- Многи изданци наше фамилије тада су се поново нашли у невољама и сеобама, и није имало смисла окупљати се а да се не зна где ће ко и како завршити у том метежу - објашњава Наташа Кубуровић. - Напокон, 2017. године, обновили смо нашу традицију на Златару, и то је сада "Кубуријада", а ово златиборско је наше осмо виђење.