ПОСЛЕДИЦЕ катастрофалних пожара у Поларном кругу осећаће се у наредних 20 година, све док се флора и фауна не обнове, сматра геолог проф. др Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета у Београду. Он сматра да су неумесна медијска поређења последица пожара у Сибиру и на Аљасци са ерупцијом вулкана.

Прочитајте још: Да ли је пожаре у Сибиру изазвало америчко климатско оружје?

- Вулкани емитују ситну прашину која остаје у атмосфери стварајући ефекат стаклене баште, а код пожара тога нема. Међутим, ватра оваквих размера троши енормне количине кисеоника, без кога нема живота. Пошто је вегетација која га је стварала уништена, последице ће бити дугорочне. Имамо и огроман облак врелог ваздуха који ће загревати атмосферу. У најкраћем року људи морају да почну лечење сибирских рањених плућа планете - упозорава проф. др Миловановић.

Прочитајте још: Да ли су шумски пожари у Сибиру еколошка катастрофа?

Пожар није уништио само биљни покривач већ и фауну, а створене су огромне количине угљен-диоксида које ће довести до стварања киселих киша.

- Оне не морају да падну у Сибиру, већ могу да се сруче било где и изазову накнадне штете - каже проф. др Миловановић.

У Поларном кругу шумски пожари су редовна појава током кратког лета, када гори црногорична вегетација и слој тресета се отопи у дубини око метра. Топлота која се тако ослобађа утиче и на пермафрост, вечно залеђени слој тла.

- Тек ћемо видети како ће пожари утицати на отапање и режим вода на далеком северу, што ће се, наравно, одразити и на целу планету. Дешавања у Сибиру се без претеривања могу назвати катаклизмичним - каже проф. др Миловановић.