„Ја сам сузе исплакала, крв ћу да оперем, деца ће заборавити временом, болови ће проћи, ја ћу опет моћи да радим и издржавам своју децу поштеним радом. Ја досије немам, аутоматску пушку немам, ја породицу у Беранама немам. Али имам храбрости јер није јак онај који туче него онај који трпи. Ја нисам Српкиња по националном опредељењу већ по рођењу. Моји су Крстићи крв пролили у све ратове наше за слободу. Ја их нећу обрукати ни сада, наставићу даље. Ја не мрзим никога није ми ни од рода ни од БОГА. Моји верски, национални и политички ставови не угрожавају никога. Да сам Хрватица, Муслиманка, Албанка сигурно би премијер преорао Беране, сигурно би председник прогласио Беранце, Србе, шовинистима али не… ипак сам ја Никшићанка, самохрана мајка двоје деце која није поткупљива, која гласа Здраво Беране. Па нема везе једна Јелена мање, више…“.

Прочитајте још - Бивши је претукао, пржио пеглом и секао ножем, а сада добија претећа писма и поруке!

Ово је у суботу јутро објавила на Фејсбуку Јелена Крстић, недавно брутално нападнута и претучена Српкиња у Беранама.

„Стигла сам кући. Морала сам да изађем, јер су ми деца приоритет. А лечићу се још дуго. Много сам лоше била прва два дана, а тешка је и ова прва ноћ била ван болнице. Закључала сам се два пута, јер не могу да се опустим. Тај, тај што ме напао живи недалеко од мене", рекла је Јелена за портал ИН4С.

Јелена је у разговору поновила да је разочарана односом државе на брутални напад. „Само зато што сам Српкиња, то не кријем и не могу да ме купе„, казала је.

По њеним речима, срамота је и да нико не стане у заштиту једне жене, да се нико од пролазника није нашао да јој помогне макар да позове хитну помоћ.

– Мене није страх било да у оваквим ситуацијама браним и мушкарце, али очигледно је мањкало храбрости код њих. Али проћи ће и ово. Памтимо добре ствари, људе који су помогли. А свака подршка у овој ситуацији значи – поручила је Јелена.

„Морам да се захвалим инспектору Фолић Васку, командиру Шћекић Миљану, доктору Блажу Стијовићу, који ме примио те ноћи максимално људски и професионално. Докторима хирурушког одељења, сестрама, а посебно сестри Вери Вујовић која је целу ноћ бдела поред мене док сам повраћала од потреса мозга. Хвала свим медијима, хвала порталу ИН4С што је испратио моју причу и упознао јавност са овим детаљима„, казала је Јелена Крстић.