БЕРЛИН - Да се, као и у многим европским земљама, и у Немачкој „крадуцка“ по робним кућама, маркетима, бутицима и тржним центрима – знало се одавно. Али када је недавно објављена вест агенције „Истраживање кретања трговине“ да су тобоже „ситне“ крађе у Немачкој прошле године достигле укупну вредност украдених артикала од 4 (!) милијарде евра – одјекнуло је то као бомба! Још горе - стручњаци најављују за ову календарску годину пораст броја крађа али и пораст вредности украдене робе.

Прочитајте још: Шта се десило са милион избеглица које је Немачка примила?

Статистика о на делу ухваћеним лоповима је показала, да они потичу из свих друшвених слојева и националности - највише их је из реда више од 1,6 милиона протеклих година у Немачку пристиглих азиланата, помињу се и странаци са правом боравка у Немачкој, регистровани су разни илегално или привремено присутни појединци из иностранства, али се тим „послом“ баве и праве оганизоване банде из Пољске, Румуније, Бугарске и других источних земаља. Највише ухваћених организованих лопова је било из Грузије.


Прочитајте још: Бугарке џепароши ојадиле Београђанке


За разлику од ранијих деценија, када је на пример међу џепарошима у Немачкој било највише Новопазараца, данас се у статистикама о лоповлуку по радњама не помињу српски држављани као посебан чинилац. Сећамо се изјаве од пре двадесетак година једног од водећих људи из Покрајинског криминалистичког уреда у Штутгарту, да када ухвате џепароша на делу, нису морали да га питају одакле долази јер их је преко 90% увек било из Новог Пазара! – Ваљда је тамо постојала „школа“ џепароша рекао нам је својевремено тај полицајац. Данас су се новије генерације Срба масовно определиле за поштено и легално зарађивање новца.

По важећој статистици само око 2% деликвената који годишње почине преко 20 милиона крађа у продавницама, буде ухваћено. Међу ухваћиним и регстрованим лоповима су наравно и бројни Немци свих занимања и најразличитијег имовинског стања. Хватани су чак професори универзитета, академци, и други бољестојећи суграђани који или болоју или нагињу клептоманији. Ипак, превише тзв. „ситних лопова“ долази из реда омладине. Њима је, по речима социолога Ервина Страјхера постала права забава да не размишљајући о последицма ако буду ухваћени, нешто на брзину „покупе“.

Изгледа да је повећање адреналина у крви младих од узбуђења приликом крађе постала нека врста дроге - каже социолог Штрајхер.


Агенција је дала, по извештајима пристиглих са око 22.000 продајних места, одговор где и шта се највише краде. На првом месту су самоуслуге, следе робне куће, бутици и парфирмерије. Краду се мањи али скупи артикли јер се лакше износе из радње. Важно је да се брзо могу уновчити препродајом на улици. Тих артикала у новије време има, као нпр. (пре) скупих помада, парфема исл. чак и у самоуслугама. Краде се и одећа и обућа, мањи тенички апарати, фотоапарати па и мобилни телефони!



Пошто осигуравајуће куће не покривају губитке продаваца настале крађом у радњама, то трговци, према сопственим искуствима, могуће штете од крађе, увек укалкулишу у продајне цене производа. Поменимо да и поред инсталираних камера, кућних детектива или кодова на артиклима који, ако се не пониште на каси, изазивају звучну “узбуну” на излазу из радње, само заиста мали број деликвената буде ухваћен на делу. Чак трећину свих ухваћених лопова чине радници покрадених трговина који знају где су камере, како избећи “зујалице” на излазу и заварати кућне детективе!

Бројне огранизоване банде лопова су измислиле разне технике групних крађа. Поменимо само једну - наводно случајни купци својим телима заклањају лопова да га у “паковању” украђеног не сниме камере. Сарадници у крађи пред излазним вратима, такође у напављеној гужви, чекају да преузму плен и изнесу га из радње а трећи на улици од њих узима робу и нестаје. Тако се лако завара траг евентуалним детективима унутар продавница. Изнесена роба се углавном крчми међу земљацима по преполовљеној цени. “Вредни” –назовимо их професионални лопови могу препродајом украђене робе из увек других продавница, дневно да зараде и више хиљада евра- тврде стручњаци.

Уколико лопови по први пут буду ухваћени са робом мање вредном од 400 евра, кажњавају се новчаном казном и забраном будућег уласка у продавницу где је извршена крађа јер се та врста лоповлука у Немачкој још увек не сматра тежим кривичним делом. Тек ако починилац буде ухваћен по други пут, више пута понови крађу или се ухвати са украђеном робом скупљом од 400 евра, може да добије новчану казну али и до 5 година затвора.

-Таква најчешће веома блага новчана кажњавања, мало воље полиције и тужилаштава па и судова да се петљају са тим наводно “ситним” крађама као и веома мали проценат на делу ухваћених лопова су узрок сталног повећања лоповлука у радњама. Насталу штету због крађе плаћамо, кроз повећање цена артикала, сви ми – кажу криминолози.

Психолог Мима Ђорић, наше горе лист, каже -продавнице су препуне свега и свачеага, све је то на дохват руке, поготово осиромашеним бегунцима од ратова и недаћа у Азији и Африци али и из других, сиромашних европских држава- па и за многе Немце. Шта лакше него да пруже руку и да узму оно за чиме се можда годинама жудело а да притом не буду ухваћени ако артикал не плате на каси? Из једног покушаја који је добро прошао, често следи друга и трећа крађа итд. Веома брзо крађа у продавницама може да постане навика- тврди Мима.

Зато, каже наша саговорница, посебно родитељи наше младежи у Немачкој морају да обрате пажњу уколико њихови потомци почну да доносе кућама скупе креме, шминке, парфеме или маркирану одећу и обућу из бутика, скупе мобилне телепхоне исл. Родитељи морају, чак ако је потребно и уз помоћ психолога и саветника за младе деликвенте којих има и при полицији, да се увере одакле потичу те скупе ствари. Ако се ради о крађи, и типичном изговору –“добила сам од другарице или добио сам од друга” правовременим деловањем може се спречити постајање навике младих да је лакше украсти него нешто радом зарадиити и платити! Неко, па и малолетници, ако једном буде ухваћен у лоповлуку, аутоматски бива често за дуги низ година као крадљивац уписан у полицијским компјутерима - рекла нам је наша саговорница.