ШТУТГАРТ Вероватно не прође ни један дан, да се у српским медијима не појаве апели за помоћ некоме од болесних, инвлида, социјално угрожених али и читавим поплављеним подручјима у Србији.


Прочитајте још: РОДИТЕЉИ ЗАХВАЛНИ НА ПОМОЋИ: Новац од славља за спас друге деце


У штампи се често виде критике упућене на рачун разних институција, здравства, социјале па и државе Србије због, како многи мисле, недовољног ангажовања за помоћ угроженима. Покушали смо да сазнамо да ли критике долазе и од наших људи који живе у Немачкој. Разговарали смо са Србима у Штутгарту и околини у убеђењу да њихово мишљење о апелима за помоћ деле и наши суграђани широм планете.

У наш разговор укључио се и генерални конзул Републике Србије у Штутгарту Божидар Вучуровић. Он каже да је данас модерно, јер је то демократско право грађана, да се јавно износе критике, ма колико оне можда нису увек оправдане. – Оне оправдане критике наших људи у Штутгарту и околини се углавном крећу у правцу брзог спречавања насилног и незаконитог богаћења појединаца, избегавања плаћања пореских обавеза И социјалних доприноса, малом учешћу у помоћи сиромашнима и болеснима од стране новоперчених богаташа, тобожих естрадних звезда, критикују се и хоштаплераји појединаца, бесправна градња итд. Грађани очекују да све то држава што пре спречи и изаостале наплате што пре реализује.


Прочитајте још: Шта кажу припадници дијаспоре о субвенцијама за повратак


- На томе Влада озбиљно ради- али и ту важи она стара изрека да ни Рим није изграђен за један дан. Премного је грозног талога прошлости који се за неке преполако - али се ипак сигурно отклања, каже г. Вучуровић.

Из разговора смо закључили да многи Срби у покрајини Баден-Виртемберг разумеју све апеле за помоћ који долазе преко медија, личним порукама, интернетом и другим срдствима комуникације –и да веома радо помажу. Не само својим родитељима и другој родбини и пријатељима него и шире.

- Познато је, каже г. Вучуровић, да је непосредно после НАТО агресије у Баден Виртембергу сакупљено за помоћ ондашњој СР Југославији преко 500.000 DEM што би данас по куповној моћи вредело око 1 милион евра! Цела дијаспора у Немачкој сакупила је преко 1,3 милиона DEM.

- Реда ради поменимо да је највише новчане помоћи у то време стигло из Швајцарске -око 1,6 милиона DEM. Воља наших људи да помогну траје већ деценијама. Старе генерације смењују млађе генерације у Немачкој рођених или из матице новопридошлих Срба које радо настављају хуманитарни рад својих прдходника.

Наши из иностранства годишње својима у Србију И Републику Спску шаљу 3-4 милијарде €, од тога око милијарду евра стиже из Немачке. Поуздано знам да нема српских клубова у покрајини у којој службујем, да већ деценијама не организују хуманитарне акције –од појединачне помоћи болеснима и угроженима па до помоћи у материјалу, ређе у новцу, многим болницама, домовима, обдаништима… За помоћ оштећенима у поплавама пре 4 године сакупјена је знатна помоћ - пича нам генерални конзул, који је веома успешно лично организовао акције сакупљања помоћи од великих немачких фирми.

- Наравно да држава Србија чини колико може да помогне, али наши ресурси су ограничени. Ипак из месеца у месец примећује се далеко знатнији удео државе у многим видовима помоћи, посебно код лечења у иностранству деце оболеле од тешких болести – рекао нам је г. Вучуровић. Помоћ добрих људи из расејања и даље је итекако добродошла - њима је држава Србија веома захвална.

- Неке критике које читамо о наводно сталном медијском “кукумачењу за помоћ” нису на месту. Коме помоћ хитно треба а не добије је од државе из било ког разлога, наравно да ће помоћ затражити преко медија. И ја бих то чинио када бих морао- каже нам Миле Лазић. -Погледајте Немачку, рекли су нам и други саговорници, она спада међу три најбогатије државе света али се редовно у медијима појављују апели за многе врсте тражене помоћи. И никоме то не смета да би се та врста сакупљања помоћи јавно критиковала. Ни мало се не треба чудити сталним апелима за помоћ у нашој далеко сиромашнојој Србији која је последњих деценија претрпела невероватне недаће –од ратних разарања па до суше, временских непогода са градом и поплавама -чули смо од наших суграђана

„Купатило” Миланке и Миле Радивојевић Плафон и зтидови се распадају

Да апели за помоћ непрестано стижу покзала нам је управо ових дана у Штутгарт пристигла молба за помоћ сестарама Миланки и Мили Радивојевић из села Лоћика у општини Рековац. Обе сестре болују од церебралне парализе - Миланку, стару 41 г. је болест срозала у кревет – она више не може да хода. И тридесетшестогодишња сестра Мила се већ веома тешко креће, али је принуђена да се некако стара и о себи и о својој непокретној сестри. - Помоћ је минимална, недовољна да се преживи, од сиромашне општине, кажу нам њихови пијатељи, сестре Радивојевић не могу много ни да очекују.

До пре коју годину су се о њима старали баба и деда, јер родитеље одавно више немају, али после смрти бабе и деде сестре су остале тотално саме- без игде икога! Дођу, преокупирани својим бригама све ређе, по неки пријатељи као нпр. породица Томић и породица Живадинке Огњеновић из Јагодине да им бар мало помогну око припреме и цепања дрва за зиму исл. - Нама је све теже, каже нам Мила. Када и ја паднем у инвлидска колица, не знам шта ће бити са нама.

- Добри људи из иностранства су за Миланку набавили и послали половна инвалидска колица која јој добро дођу. Тако, када је потребно, ја могу, додуше веома тешко, да је одгурам нпр. лекару. - Ја бих била, каже нам Мила, неизмерно захвална добрим људима ако би и ја од неког добила слична колица, по могућности нека половна електрична јер би онда моја сестра Миланка могла сама да управља њима када иде лекару исл. јер ако и ја будем пала у колица, како ћу да их је гурам, када и сада једва ходам- пита се Мила.

- Следећа велика брига је да нам је кућа изнутра страшно пропала. Опада таваница, зидови су влажни, опада малтер итд. Ипак све то некако подносимо.

- Лакше би нам било када би могли бар да оправимо купатило чији се зидови и плафон већ урушавају - наставља своју тужну причу Мила. Тако би могле да одржавамо личну хигијену. Али пара ниоткуд- можда би се и ту нашао неко да нам помогне јер ми знамо, каже Мила, да добрих Срба има широм света!

И ми из „Новости“ смо сигурни- добрих људи има широм планете. Зато наш апел Дијаспоро помози! Моле вас сестре Миланка и Мила!

Ко жели да се обрадти директно Мили Радивојевић може да се јави на њен телефон +381263178147. Без обзира да ли ће јој неко нешто поклонити, и туђи глас утехе би јој добродошао!

И најминималнији новчани прилог за поправку купатила може се послати на рачун код Комерцијалне банке АД Београд, Мила Радивојевић, број RS 35205903102679504079 SWIFT-BIC KOBBRSBG