НА лош осећај комбинације неверице, празнине и разочарања со је сипао после меча са Аргентином португалски службеник ФИБА:

- Ви сте новинар из Србије? Не верујем да нисте отишли у Пекинг у битке за медаље. Имате сјајне играче.

Имамо. Али, тај тим није имао игру онда када је требало. А, апетити су порасли после силних отказа у селекцији САД, када смо "виђени" у финалу, а злато смо "дефинитивно освојили" после 9/9 у припремним мечевима.

Терет на леђима играча? Од реченице да Србија чека злато? Па, шта би друго чекала? Сви Ђорђевићеви пулени имају довољно спортског и животног искуства да знају да амортизују амбиције јавности. Лоши односи, свађе? Нисмо залазили по собама играча, али ниједном у Кини нисмо имали утисак да нешто шкрипи међу њима.

Прочитајте још - "ОРЛОВИМА" И ТОКИО ДАЛЕКО: Србија мора у квалификације за Олимпијске игре

Ђорђевић је после Аргентине помињао "притисак јавности", али ако је неко у животу био под притисцима сваке врсте, па и јавности, то је управо он. И знао је то да реши и као играч и као тренер.

Та иста јавност ће се сада према кошаркашима односити као и увек - можеш хиљаду пута да урадиш нешто како ваља, али када први пут не успеш, оних хиљаду успешних ће се заборавити. Чињеница је да смо лоши били када је требало да будемо најбољи. И да нисмо имали енергију, ни менталну снагу. И да нисмо имали одговоре са клупе.

Разлоге неиспуњених жеља нације ваља тражити искључиво на паркету. Тајну крију Ђорђевић, Скариоло и Хернандез и њихови пулени. У том троуглу наша легенда није имала адуте у шпилу када се одлучивало ко носи шњур. Чека нас битка за олимпијску визу. Ако нам и Токио измакне, може се очекивати да ће се Сале национале повући. Не би нимало шкодило да се у том случају многи у КСС погледају у огледало.