РОК за завршетак озакоњења истиче за нешто више од годину дана, а власници нелегалних објеката ван градских зона имају и додатни проблем за заврше овај поступак. Наиме, од пре годину дана могу да се легализују само они објекти за које постоје плански документи, а већина села их нема, или су процедуре за њихово доношење тек започете.

У Нишу којем припада и 70 сеоских насеља, планови се доносе на основу "значаја", што практично значи по заинтересованости мештана да им се територија плански обради.

Нишлије које живе у граду су поштеђене ових проблема јер на нивоу града, по Генералном урбанистичком плану (ГУП), постоје чак 22 плана детаљне регулације. Већ је обрађен 21, а последњи ће епилог доживети током наредних месеци...

- Сада је тешко рећи шта ће бити са 70 села, јер смо их досад посматрали као шеме, а сада за њих треба направити планове. Урбанистима то није проблем, али је потребно усаглашавање са потребама локалне заједнице, а мало ко је спреман за тај посао - објашњава директор Завода за урбанизам Миодраг Станковић и наглашава да су највећи део посла око планских докумената у граду одрадили до 2012, па "покривеност" тих 266 квадратних километара износи импозантних 96 одсто.

Проблем је, дакле, са већим делом административне територије Ниша, што износи 597 квадратних километара.


ПРОЧИТАЈТЕ И:Opština obezbeđuje posao: Pomoć nezaposlenima da pokrenu sopstevni biznis



Притом, овдашњи људи на прописане процедуре не обраћају пажњу све док се не суоче са конкретним проблемима. А, њих и те како може бити уколико добију негативно решење за озакоњење, што - на крају крајева - може довести и до рушења објекта.


МУКА Детаљ из села Медошевац


Израда планских докумената за једно село, иначе, кошта два милиона динара, а то није мала ставка у било чијем буџету.

- Чак и када би смо сутра започели доношење планских докумената за нишка села, посао не би могао бити завршен до краја 2020, а тада истиче рок за легализацију. Када је 2015. донет Закон о озакоњењу, нико није помињао планску документацију и за села. Онда су се услови променили и мислим да грађани нису довољно упознати шта их чека - каже стручњак за ову област који не жели да му откривамо идентитет, јер тврди да ће ово питање бити веома "проблематично", па не би хтео да се "упада у очи".

Сви су, тврди, свесни чињенице да постоји несклад између захтева републичких органа да се легализација оконча и реалних могућности на терену. Једини "лек" је, сматра, доношење неког специјалног закона, по моделу који су применили Бугари, који су - уочи уласка у ЕУ - "преко ноћи" легализовали све објекте.

Миодраг Стојановић


НЕМОГУЋА ПРОЦЕНА

СЕКРЕТАР Секретаријата за озакоњење Александар Петровић каже да су од 2015. донели 4.000 решења, те процењује да на легализацију чека још 40.000 предмета.

- Досад смо укупно озаконили 11.000 објеката, а због непостојања планске документације не могу ни да претпоставим колики број захтева неће моћи да буде позитивно решен - истиче Петровић и додаје да досадашњи ефекти озакоњења нису занемарљиви, с обзиром на то да је од 1995. до 2015. легализовано само 5.000 објеката.