ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ беле завесе исткане од водених нити реке Беу у области Пољадије, између тока Нере и планина Банатске клисуре, привлаче огроман број туриста из Србије. Готово сваког викенда по неколико пуних аутобуса пролази кроз Ковин и Белу Цркву да би преко граничног прелаза Калуђерово прешло у румунски део Баната и видело његов бисер - Национални парк “Клисура Нере”.

ПАрк се налази на само тридесет километара од границе, кад се крене путем кроз села Николиници и Кијучићи до Мачовишта, где се налази раскрсница на којој се бирају шетачке стазе. Ко скрене десно стићи ће у живописно село Саска Романа, под рударском Саском планином - Саска Монтаном.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 24 ЧАСА ГРАЦ: Ближи од Беча, једнако леп

Они који скрену лево доћи ће до села Поток чије име није могло бити прецизније, јер дословно на све стране око њега избијају врела и теку поточићи. У шетњу ка клисури реке Беу, десне притоке Нере, креће се из Потока или из суседног села Соколари, чије име говори да су се у давнини његови становници бавили тренирањем грабљивица за лов. На око три километра од Соколара налазе се у рушевине средњовековне тврђаве Илидије.

Ко у шетњу крене из села Поток треба да прати стубове с маркацијама до препознатљиве стрме голе литице планине Анине, банатског изданка Карпата, где се налазе остаци утврде Соколари. Одатле се калдрмисаним путем спушта у клисуру реке Беу до прелепих каскадних водопада преко бигрених стена. Излетници се не враћају истом стазом већ прате широки пут низ ток реке с мноштвом слапова и жуборавих притока. Пред ушће у Неру стаза се сужава и пролази кроз рударске тунелчиће уклесане у литици. После њих пут се поново шири до Саска Романе која има све што је потребно гладним и жедним туристима. Ко више воли српску кухињу и савршену услугу, може да сврати у ресторан “Крајина Банија”, на стотинак метара од прелаза Калуђерово, међу путницима познатији под именом “Код Веље”.

СРПСКА ИМЕНА

СРПСКИХ топонима је највише у равничарској области око Нере, која по томе и носи име Пољадија. Срби овде живе веома дуго, о чему сведочи и манастир Кусић, средњовековни метох Студенице, једна од православних богомоља саграђена после договора Светог Саве са угарским краљем о верским слободама. Оне су у овим крајевима дуго сачуване као привилегија, јер су Срби после пада деспотовине масовно прешли да живе у Банат као чувари границе Угарске, а потом Хабзбуршког царства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Једно зимовање, а скијање у три државе

На врелу Беу окупљају се виле



Тунели уклесани у литицу