Више је речи које су директна асоцијација на Бошка Јаковљевића, а међу њима су, свакако, телевизијски водитељ, манекен, шмекер, дизајнер. Ова последња преовладава као актуелна, а “дописао” ју је свом лику 2001, када је први пут дизајнирао одећу - Марку Кону и Милану Николићу за наступ на “Евровизији”. Од тада је дизајнирао више колекција, од којих свака толико јасно носи његов лични печат да је не можете помешати са другима, све и да не знате да је Јаковљевићева. Оригиналан је и “свој”, као и у свему што је до сада радио, а нас је занимало када је први пут пожелео да се бави дизајном:

- То је логичан след дешавања кад је неко манекен, па кореограф. Тако сам почео да радим на телевизији, а када сам водио програм “Плесом до снова”, требало је нешто да се обуче, попут одређеног одела, а ја сам све само не човек који трпи формат. Тада сам питао људе из “Мартини Веста”, у оквиру ког сада имам своју линију, да ли бих могао да направим нешто што је за мене - по мом укусу, да све буде како су и тражили, али да помало “исклизне”. Рекли су да може и тако смо кренули, из потребе. И сада волим да радим из потребе, јер понекад видим ствари које много коштају, а у ствари се врло једноставно направе и не вреде толико колико их неки прецењују. Драго ми је кад направим ствари које људи носе, а коштају тачно онолико колико треба.

* Како иде цео процес развијања одређеног модела?

- Поједини људи стално се труде да бављење њиховим послом делује као да је врло напорно, темељно, потребни су им мир и концентрација да би нешто направили. Све послове радио сам из љубави и, некако, у тренутку. Концепте својих емисија правио сам током вожње бицикла, колекцију најбоље осмислим кад се возим бициклом или колима кроз град - седећи у месту ништа не могу да смислим. Рецимо, хтео сам да ми музика све време током последње ревије буде Бој Џорџева, али последњих недељу и по дана певао сам Ремосову There is a moment (у преводу са грчког), па сам се одлучио за њу. Важно је што знам цео модни процес. С друге стране, обожавам филм, волим да путујем и лепо се облачим. Много времена проводим гледајући шта је ко направио, не да бих куповао, нисам купохоличар. Али битно је да су сви елементи ту, само је потребан тренутак да их сложиш како ти одговара. С обзиром на то да сарађујем са Лесковчанима, “Мартини Вестом”, који су ми као породица, од идеје до реализације буквално може да прође дан и по. Не бих могао да чекам, нисам тај. Нешто видим, нацртам, одаберем материјал, али ми је много битније да то после слажем на манекенима. Кад видим готово одело на њима, може да се деси да изгледа као потпуна пропаст. Онда уђем у бекстејџ и слушам како манекени коментаришу оно што су обукли и тада знам да ли је колекција добра.

* У чему се ваша модна линија највише разликује од других?

- Постоје концептуално ванредни креатори, који се приватно лоше облаче и то преносе и у своје моделе. Колекција не мора да буде савршена, али “паковање” може да је учини таквом. Требало би све да се уклопи, и музика, и манекен, и то како хода, да би модел изгледао добро. Не може да се измери ко је бољи у послу, ко лошији - некоме се нешто свиђа, другом не.

* Недостаје ли вам телевизија?

- Емисије сам такође радио врло лако, увек оно што ми се свиђа. Кад је било добро, то ми је био плус, кад је било лоше, опет је ишло на мој рачун. Сад не бих знао да урадим нешто што се мени свиђа а да буде довољно комерцијално за комерцијалне ТВ канале. У неком тренутку смо ми била најбоља забава, а данас би то што смо радили био интелектуални део забавног програма, који више нико не гледа - сад је популаран ријалити, друге звезде, други аршини... А то ми није потребно. Сматрам да сам тај део каријере завршио и стварно сам га добро одрадио. Иначе, мислим да сам сваки део живота добро “разгазио”, тако да, како време пролази, све оно што отпада није ми ни потребно.

* Шта је следеће?

- Не знам, сто одсто ће нешто бити, јер видим да би ово чиме се сад бавим требало да пређе у неку врсту индустрије или да стварно постане мој посао. Не волим да имам “стварно посао”, волим да се забављам, да тражим изазове. Сад би требало да уђем у те “паре”. Оне ме не заобилазе скроз, нећу да се жалим, али кад би ме и тај пословни и официјални део увек заобилазио, био бих задовољан.

* Које су ваше три најјаче карактерне особине?

- Весео, интуитиван, радознао, поштен, лепо васпитан - ето, нека буде пет. Углавном ми кажу да сам лепо васпитан, а ове остале ја знам.

* Када се осећате најлежерније?

- Волим да радим ревије, то ми је баш лепо. Најмање се осећам лежерно кад водим промоцију, јавно, окружен људима. С емисијама у студију немам никакав проблем, као ни да будем манекен, да моделе “пуштам”, намештам... Прија ми све где не долази у питање моја претерана одговорност, то да би требало стално да оправдам прилику коју ми је неко дао. Рак сам у хороскопу и више волим да радим и креативно размишљам, а најтеже ми пада финализација. Међутим, када су манекени већ на писти - све је феноменално.

* А у којој одећи?

- У белој памучној мајици, патикама, кожној јакни, фармеркама - али са мало еластина да можеш да се осећаш као у тренерци.

* У чему се осећате најсамопоузданије?

- Кад сам у фит форми, онда нема везе у чему сам.

* Ако би требало да направите рецепт од пет састојака за добар изглед у 50. години, шта би он садржао?

- Важно је да познајете себе. Уопште не верујем у дијете и претерано одрицање, јер свако од нас треба да има шаблон како да се понаша у складу са самим собом. Треба бити умерен у свему. Волим умереност, али не тако да не пушим, не пијем, не излазим. Па, шта се онда уопште догађа? Волим да искуствено прођем кроз све што ми живот пружа и извучем оно најлепше као наук.

* Онда се то рефлектује и на изглед?

- Да, гледам своје фотографије и видим како изгледам сад, а какав сам био пре пет година. Сви ми сад говоре да изгледам супер, а ја сам раније изгледао боље. Вероватно је реч о унутрашњем задовољству, јер човек стално тежи да се некако преслика. Кад “разгази” своју слику и пусти је, онда и изгледа најбоље.

* Постоји ли нешто што је неспојиво у облачењу?

- Можеш само да будеш глуп или непримерен. Гледајући Националну географију схватио сам да оно што је код нас пријемчиво и за шта већина каже да је нормално, то је на неком другом меридијану сасвим другачије. Тамо је лепота у што дужем врату, у неким племенима сматрају да јој доприноси онај велики плехани суд у уху, тако да је врло дискутабилно шта је неспојиво, а шта не.

* Колико су вам битни детаљи?

- Битни су ми, на њих морам да се навикнем. Прво мора једно да ми досади, да би почело да ми прија друго. То најбоље осећам кроз јело. Кажу да, што си старији, више опушташ мозак, можеш све једеш јер ти сви зачини пријају. Мени још не пријају сви. Тако да, и када је реч о моди, још не прихватам неке ствари. Покушавам да нађем лепоту у свему што ме окружује.

* Без чега не можете да замислите дан?

- Без своје породице. Годину не бих могао да замислим без мора, ветра, потребно ми је да само мало будем сам, тако да - само нек се љуља, на једну и на другу страну.


КОЛЕКЦИЈА ПО МЕРИ

Кад би требало да извучете заједнички именитељ за нову колекцију, који би био?

- Кад радим колекцију, пратим многе смернице. Овога пута размишљао сам о филму, али он никако не иде без музике, путовања и оног што ми је у моди досадно, као и оног што ишчекујем да се деси. Овом колекцијом приказао сам баш оно што бих ја волео да носим, јер сам тако и почео. Онда сам наставио да се бавим модом као таквом, да покажем шта знам и могу. Инспирисали су ме серија Peaky Blinders (“Бирмингемска банда”), филмови “Вечити сјај беспрекорног ума”, “Било једном у Холивуду” и “Џокер”, наравно и музика, звезде осамдесетих, као и топле боје Африке.