У животу је довољно бити паметан само два пута: када бирате занимање и брачног друга. Ко оба пута промаши, мора да буде паметан целог живота. Тако је говорио Душан Радовић. И звучао је сасвим разумљиво, али врло често ове речи нису употребљиве. Јер понекад упловимо у брачне воде за које, испостави се, нисмо вешти пливачи. Понекад је то зато што смо исхитрено донели одлуку о пловидби, не размишљајући да она неће трајати дан нити годину, већ да би било лепо да потраје. Да буде пријатна, мирна и узбудљива у исти мах.

Ако је брак, као и све у животу, лутрија, да ли шанса да добијемо односно изгубимо зависи од тога колико смо добро упознали партнера и проценили да је он тај? Да ли је за то, ипак, потребно да протекне прилично воде испод моста како бисмо били сигурни да бисмо са њим могли да останемо до краја живота? Уколико је тако, каква је судбина бракова склопљених "преко ноћи"? Када су "ружичасте наочаре" још на очима, а заљубљеност није стигла да се развије у љубав, јер је за то ипак потребно време. Шта када "прогледамо"? Хоћемо ли се, као што кажу, кајати натенане? Или, напротив, брзоплета одлука о венчању са неким кога смо срели пре три месеца може да буде дугорочно добра?

Јована Јестровић, психолог и психотерапеут, каже да је брак нешто што дефинитивно мења живот. И управо га упоређује са одабиром професије.

- Неретко се води полемика око тога да ли је важније паметно изабрати партнера или занимање - наводи саговорница "Живота плус". - Обично се наводе аргументи да данас људи често мењају послове и склони су преквалификацијама, па долазимо до тога да је одабир партнера, ипак, за нијансу битнији. Неки иду корак даље, па кажу да ни брак више није "до краја живота" и да ћемо, уколико једном погрешимо, увек имати прилику да поново бирамо. Истина, развод јесте постао далеко прихваћенија ствар, али је такође истина и то да се нико не венчава да би се разводио. Имала сам много клијената који су дуго били заједно, добро се упознали, па ступили у брак, као и оних који су све то завршили у неколико месеци и брак им је прилично добро функционисао. И обрнуто. Иако се чини да нема правила, оно што се препоручује јесте да се не доноси одлука о браку у почетној фази везе, односно у јеку заљубљености.

Из прорачунатости у венчаницу

Када неко одлучи да се венча после највише три месеца забављања, да ли можемо да кажемо да се на брак одлучио из љубави, ако се верује да она долази тек после фазе заљубљивања, што је, ипак, процес? Наука тврди да не можемо. Јер не може одмах, тек тако, неко да се заволи, колико год нам се чинило да нам се баш то дешава. Међутим, многи парови тврде да су одлуку о браку донели управо као последицу највишег емотивног осећања.


- Оно што би нам сигурно рекли јесте да је то било из љубави, неретко чак и оне на први поглед. Људи су често збуњени и преплављени гомилом позитивних емоција које се јављају према другој особи и у контакту са њом, па управо та лепа осећања доживе као љубав. Ова почетна фаза заправо представља заљубљеност, а једна од њених мање лепих карактеристика је изостанак реалног сагледавања. Управо ово последње наведено може представљати проблем при одлучивању на брак - објашњава психолог.

Да видимо онда које су предности такве (исхитрене) одлуке, а које све опасности вребају.

- Када се донесе одлука у почетној фази, неретко се дешава да нисмо реално сагледали неке партнерове одлике, па нам се касније чини да су се "изненада појавиле", а оне су заправо све време биле ту. Такође, понекад се дешава да за тако кратак период заиста и немамо прилику да се сусретнемо са њима, па онда, када се нађемо у некој ситуацији, будемо изненађени. Знам и много парова који су се забављали по два-три месеца и онда ступили у брак, а сада су заједно по 20-30 година - наводи саговорница.


Век трајања

Истраживања показују да је оваква одлука чест пратилац слепе заљубљености. Истовремено, студија научника из Бостона је показала да она може да буде потврда одређене прорачунатости. Око 30 одсто мушкараца изјавило је да су после изузетно кратког века везе одлучили да се венчају, јер су проценили да ће та девојка бити добра супруга и мајка, а они би да се "скрасе". Код 25 одсто жена је иницирање брака дошло као жеља да се удају богато, код 20 из ината, да би се осветиле бившем партнеру, док је исто толико признало да им је "дошло време" да се остваре у мајчинској улози, па нису предубоко анализирале партнера.

Саговорница "Живота плус" каже да се сусрела са много случајева где су људи били заиста заљубљени, као и са онима који су се одлучили на брак, јер се налазе у неким годинама када је то друштвено и биолошки очекивано. И додаје да не мора да буде правило да су бракови других мање квалитетни од првих.

Уосталом, студије показују и да се све чешће разводе парови који су се дуго забављали, па су се вероватно истрошили. Шта је онда нека права мера трајања везе пре него што се она крунише браком?

- Према неким теоријама, заљубљеност је присутна првих шест месеци. Уколико овако посматрамо, било би добро да веза пре брака траје дуже од пола године, а нема границе колико би могла да "издржи" најдуже. Најбољи одговор на питање би, чини ми се, био да је права мера оно што тај конкретни пар процењује као праву - некоме је то месец дана, некоме десет, некоме две године, а неки до ступања у брак буду заједно и по десет година, па успеју или не - каже Јована.


Бенџамин Френклин је филозофски говорио: "Пре брака држите очи широм отворене, у браку их затворите напола". А наша саговорница наводи шта је то генерално важно да знамо и поштујемо пре него што одлучимо да станемо "на луди камен", колико год се пре тога о њега спотицали:

- Оно што је много важније од дужине трајања везе јесте прихватање партнера, толеранција и одлука да у том односу останемо, без обзира на ситуације са којима се сусрећемо. И за крај, ово не би била прича о браку, а да не споменемо сада већ помало отрцану фразу да је "комуникација кључ успешног брака".

БЕЗ ПОСВЕЋЕНОСТИ НЕМА ТРАЈАЊА

Када ступате у брак, запитајте се следеће: "Да ли сматрате да можете са том особом нормално да разговарате током старачких дана?" Све остале ствари у браку су пролазне - записао је филозоф Фридрих Ниче. Колико је то, међутим, могуће, ако су се партнери само површно упознали, јер су после неколико месеци одлучили да се венчају? Саговорница каже да дужина забављања не мора да буде кључна за то.

- Оно што разликује парове који су били кратко у вези, па се венчали и остали дуго заједно и оне који су се разишли јесте посвећеност том односу, спремност да се улаже, толеранција и прихватање и оних мање лепих партнерових особина и навика - каже психолог.