"JA ne pripadam nijednoj politici. Želeo bih i molim se Bogu da nema nikakvih podela među nama nego da nam bude jedina politika, jedini pogled i jedini put - dobro našeg naroda", rekao je patrijarh Irinej u uskršnjem intervjuu za televiziju Hram i dodao da nam je "jedina nada, jedino spasenje - jedinstvo među nama". Prosečan čovek u ovim rečima teško da može da vidi nešto loše. Poglavar SPC se distancira od bavljenja politikom, na šta je primoran zbog optužbi da se on i ostali članovi Sinoda prečesto mešaju u politički život države, ali narodu želi da bude jedinstven i teži dobrobiti za celokupnu zajednicu. Međutim, čovek koji se smatra pripadnikom (slučajno) srpske elite, intelektualcem što s visine može da mudruje o svemu i svačemu - Svetislav Basara - u tome vidi kontradiktornost i nešto loše. Ovog apostola autošovinizma toliko su uznemirile patrijarhove reči da je morao da ih kritikuje u čak dve svoje poslanice. "Grešnom kakav sam, đavo mi ukaza na jednu protivurečnost u Nj. S. - ovoj govoranciji. Kaže patrijarh, došapnu mi rogonja da ne pripada nijednoj politici, a ovamo se moli za N. N. politiku, koju samo vrapci ne prepoznaju", napisa Basara Kiparski, koji u svojoj premudrosti začudo nije uspeo da shvati da nije neophodno da se čovek bavi politikom ili njoj pripada da bi svom narodu poželeo jedinstvo, pa čak i ono političko. Čovek se može moliti i za nešto što nije i čemu ne pripada. Nažalost, kao i što je demonstrirao, Basara ne može da se pohvali preteranom mudrošću. Njegov uspeh pre se može objasniti lukavstvom koje krasi i "rogonju" na čije se savete i poziva. Pre je lukavstvom, nego mudrošću izdejstvovao da ga Vojislav Koštunica onomad pošalje za ekselenciju u Nikoziju, a prevrtljivošću je došao do toga da ga danas naziva "referendumskim lopovom". Opet iz koristi. Lične.

PRIPISUJE Basara patrijarhu, ovo je i vrapcima jasno, i da je politika za koju se moli i zalaže - politika Aleksandra Vučića. Vrapcima i rogonji je možda jasno kako je Sv. Basara došao do tog otkrovenja, ali meni nije. Da li se odao time što želi jedinstvo naroda i smatra da sve mora biti podređeno narodnoj dobrobiti? Te težnje Basara vidi kod Vučića, ali ne i kod opozicije? Moguće da je Kipranin u pravu što to misli, ali ako je tako, u čemu je patrijarhov greh? Boli očito Basaru to zalaganje za prevazilaženje podela, peče ga kao vampira sunce. Nikako ne valja da jedan narod pogan koliko su Srbi bude jedinstven.

UPUŠTA se Basara i u tumačenje Svetog pisma i u svojoj premudrosti patrijarha podučava teologiji. "Da je nacionalno jedinstvo - bilo kakvo ljudsko jedinstvo, uostalom - bilo u skladu sa Božjom voljom, ne bi ga vaktile lično Gospod pokarabasio i pomeo jezike", piše on dokazujući da je negde (možda čak i u Bibliji) pročitao priču o Kuli vavilonskoj, ali da je definitivno nije razumeo, iako bi pouka te priče trebalo da je jasna i deci, da ne kažemo vrapcima. Ako je Basara iz toga shvatio da Bog ne želi jedinstvo među ljudima, onda i ne čudi što su mu rogonjini saveti draži od patrijarhovih. Basara premudri za ovakav stav potvrdu nalazi čak i kod Berđajeva, pa pozivajući se na njega, sa svojih intelektualnih visina patrijarhu šalje teološku pouku da "svako jedinstvo koje nije u Hristu, jedinstvo je u antihristu". On koji se poziva na rogonju Srbe naziva antihristima?! Jasno je da je Basara i Berđajeva shvatio baš koliko je razumeo i Sveto pismo (možda ga je rogonja i tu savetovao i pomagao mu u tumačenju), ali moramo da primetimo da je postavio sasvim nove standarde u drugosrbijanskom autošovinizmu. Najgore dosad što je iz te sekte stizalo na račun Srba bile su optužbe za nacizam i povezivanje s Hitlerom. Sada su Srbi postali sami antihristi, đavolji nakot s patrijarhom na čelu. Nije li onda čudno što Basara rogonjin ne gaji malo više simpatija prema Srbima? Ova protivrečnost nije uočena zahvaljujući đavolu.