Montipajtonovski deluje vest da je Dragan Šutanovac nagrađen za reformu vojske, ali kada se vidi da nagradu dodeljuje jedna suštinski natovska organizacija, stvari prestaju da budu smešne

"SRBIJA će biti u okviru NATO, pa i ako ne bude članica (...) Želimo da se naš sistem odbrane ustroji po najboljim standardima na svetu, a to je u ovom trenutku NATO standard", rekao je tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac na 11. godišnjicu početka NATO agresije na SRJ, 24. marta 2010, ne skrivajući svoju ambiciju, odnosno zadatak. Ironično je, i to ne samo zbog dana izabranog za slanje ove poruke, da nam sadašnji laureat "Specijalnog priznanja za izuzetan doprinos demokratizaciji sektora bezbednosti i reformi sistema odbrane" Foruma za bezbednost i demokratiju poručuje da je NATO standard bolji od standarda vojske koja je uspela da se odbrani od Alijanse, iako je od nje bila oko 600 puta slabija.

O TOME da li smo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma kapitulirali ili ne, još se i može diskutovati, ali je činjenica da su naše oružane snage uspele da se u nemogućim uslovima izbore sa agresijom i odbrane zemlju. Ako smo i izgubili (možda) na političkom planu, zasigurno nismo na vojnom, i onda se postavlja pitanje zašto bismo uspešan, pobednički standard zamenjivali gubitničkim, odnosno očigledno lošijim. Odgovor je jednostavan - zato što je cilj NATO-a, koji nije uspeo da nas porazi na bojištu, ali je uspeo da nas okupira drugim sredstvima, da Srbija nikada više ne bude nezavisna vojna sila. Ni nezavisna, ni vojna, ni sila. Rad na tome nije započeo Šutanovac. On je samo nastavljač posla započetog nakon petooktobarske revolucije, a o tome šta je i kako radio, najbolje svedoče ocene njegovih "partnera" u ovom poslu. "Novi ministar biće pragmatični pristalica najvećeg dela naše agende, ali najvažnija stvar za njega je, ipak, značajna količina samopromocije", ocena je koju je o Šutanovcu u depeši od 21. juna 2007. iznela američka ambasada u Beogradu, a koju je objavio "Vikiliks".

DA JE doista spreman da podrži NATO, odnosno američku agendu skoro koliko i Momčilo Perišić onomad na Ibarskoj, govori ovaj citat iz iste depeše: "Upozorio je da bi međunarodna zajednica trebalo da bude veoma obazriva spram službenika MUP, posebno onih koji se trenutno nalaze na Kosovu. Priznajući svoj trajni interes u pitanja MUP, rekao je da su karijere mnogih u policiji oblikovane iskustvima sa Kosova i priznao da bi neki mogli tražiti izgovor za izazivanje problema - rekao je da ima oko 200 aktivnih policajaca povezanih sa ranijim nasiljem na Kosovu koji zaslužuju pažnju." Pored potkazivačkog tona nedostojnog ministra jedne suverene države, Šutanovac ukazuje da policiju treba očistiti od ljudi s "kosovskim iskustvom", što je u vreme njegovog dolaska u Ministarstvo odbrane već u najvećoj meri učinjeno sa sličnim kadrovima u vojsci, koja je u godinama posle dolaska DOS-a temeljno očišćena od onih koji su 1999. predvodili odbranu od NATO-a i terorista OVK.

KAKO u Šutančevo vreme već više nije bilo prostora za čišćenje nepodobnog ljudstva, njegov zadatak bio je, pored ostalog, čišćenje "nepotrebne" opreme. Od tenkova i artiljerije do lakih prenosnih PVO sistema. "Šutanovac je ponovio da snažno podržava proces reforme odbrane i obećao da će tražiti od načelnika Generalštaba (Zdravka) Ponoša preporuku za dodatno uništavanje prenosnih PVO sistema do kraja jula", navodi se u depeši. Eto šta je "reforma odbrane" po NATO standardima. Pored toga, Šutanovac je, kao i njegovi prethodnici, radio i na "uništavanju" vojnog kadra, tj. ljudstva. Posle seče generala u periodu od 2000. do 2004, usledilo je sečenje na nižim nivoima. "On radi i na smanjivanju oficirskog kadra i nedavno je broj pukovnika sveo sa 1.600 na 800", navodi se u depeši od 5. februara 2010, u kojoj se dodaje i da je Šutanovac "uticajna ličnost u srpskoj vladi na koju se može računati i koja Vojsku Srbije polako vodi u pravom pravcu". Zahvaljujući ovim "reformama" i smanjivanju broja vojnika s više od 100.000 na svega nekoliko desetina hiljada, sada i da dobijemo svu vojnu opremu čiju isporuku s Moskvom i Minskom pregovaraju Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin, pitanje je da li bismo imali ljudstvo koje bi je adekvatno koristilo. Da ne govorimo o tome da je reorganizacijom vojnih jedinica Beograd praktično postao "nebranjeni grad".

ISTINA je da je Šutanovac uspešno sproveo jedino reformu vračarskog pašnjaka u luksuznu stambenu zgradu, a da je "reforma vojske" eufemizam za njeno uništenje. Upravo zbog toga je nagrađen od organizacije u čijem su Programskom savetu ličnosti poput Vidosava Stevanovića, Biljane Srbljanović i Aleksandra Radića.