DVANAEST gnevnih ljudi okupilo se pre neki dan u Beogradu kako bi, uz čaj, osmislili strategiju za revoluciju u srpskom društvu i izabrali "novo lice" koje bi stalo na čelo ovog ustanka

PRE 223 godine "Sinovi slobode" okupili su se u bostonskoj luci i "efikasno, temeljno i brzo" sproveli akciju koja će u istoriju ući pod nazivom Bostonska čajanka i označiti početak Američke revolucije protiv imperijalne sile i ugnjetavanja. U današnjoj Srbiji desio se događaj koji je zbog svog formata (sedenja uz kafanski astal) već kolokvijalno nazvan "čajankom", ali je on u svojoj suštini suprotan bostonskom ustanku iz 1776, baš kao što su sadašnji američki "borci za slobodu" izvrnuta slika svojih "otaca osnivača", to jest osoba koje pod plaštom ljudskih prava zavode diktaturu.

NAŠIH "Dvanaest žigosanih", u liku Nikole Koje, Dušana Teodorovića, Jova Bakića (u vreme "čajanke", najverovatnije bio na "službenom putu"), Dušana Petričića, Predraga Koraksića, Dragoljuba Bakića, Dubravke Stojanović, Radoslava Milenkovića, Ljiljane Mijatović, Vide Petrović Škero, Želimira Žilnika i večitog Filipa Davida, umesto "Sinovi slobode" nazivaju se "Samoodbranom". Jovo Bakić toliko žudi za slobodom da bi Srbiji nametnuo privremenu diktaturu kako bi se zemlja obračunala sa "autoritarnim i mafijaškim režimom" (interesantno je i da je Musolini iskoristio "privremenu" diktaturu, te se efikasno i brutalno obračunao sa sicilijanskom mafijom koju su nešto kasnije oslobodioci iz SAD vratili na vlast). Diktaturom protiv autoritarnog režima - genijalnost je u rangu jakobinske giljotine. O tome koliko diktature i vanredna stanja mogu biti "privremeni", opširno je pisao nemački teoretičar Karl Šmit, a poslednje su dokazale Amerika i Francuska, u kojima se "privremene mere" uvedene nakon terorističkih napada stalno produžavaju. U slučaju SAD, ta "privremenost" je već punoletna.

ZA razliku od američkih boraca protiv britanskog kolonijalnog jarma, naših dvanaest uživalaca čaja su u stvari apostoli podjarmljivanja i kolonijalizma, pošto je suština njihovog političkog projekta potčinjavanje naše zemlje Briselu i Vašingtonu, a usput i Londonu. Teško da bi nas "Samoodbrana" predvođena Jovom "privremena diktatura" Bakićem, poput "Sinova slobode", uništavanjem stranih proizvoda štitila od uništavanja domaće privrede.

DRUGI pripadnik "Samoodbrane" Dragoljub Bakić otkriva nam da je cilj ove "neformalne" družine "prilično zauzetih pojedinaca", kako ih je definisao Jovo, da otkriju "pametne, obrazovane i mlade ljude koji hoće da se uključe u društveni život". Bakić Dragoljub je kao primer naveo SAD, gde je jedna takva grupa otkrila Aleksandriju Okasio-Kortez. Grupa koja ju je otkrila kolokvijalno se naziva "duboka država", odnosno oligarhija oličena u likovima poput Bila Gejtsa, Rokfelera ili Rotšilda. Ista takva grupa je otkrila i mladog i perspektivnog Emanuela Makrona, marketinški projekat i marionetu koja sedi u Jelisejskoj palati.

KAKVO nam to novo lice želi ekipa s čajanke? Aleksandrija Okasio-Kortez se predstavlja kao "dete radničke klase" poreklom iz Bronksa, a činjenica je da je odrastala u jednom od najbogatijih okruga SAD, Vestčesteru, gde se preselila kada je imala pet godina zahvaljujući ocu, uspešnom arhitekti. Vestčester je osmi okrug u SAD po visini prihoda koji ostvaruju njegovi žitelji i na godišnjem nivou iznosi nešto više od četiri miliona dolara. Čista radnička klasa. Gospođa Okasio-Kortez se zalaže i za automatizaciju proizvodnje, odnosno robotizaciju, što je trend koji bi bez posla ostavio milione najslabije plaćenih Amerikanaca, a protivi mu se čak 70 odsto pripadnika radničke klase koji zahtevaju od federalnih vlasti da uvedu stroge restrikcije u ovom domenu. Koliko ova vedeta razume radničku klasu, za koju se nominalno zalaže, ukazuje i činjenica da se žali da joj je kongresna plata od 174.000 dolara godišnje mala, dok je prosečna godišnja zarada u SAD 47.000 dolara. Na kraju, ova predstavnica u Kongresu je toliko pametna i obrazovana da prilikom jednog javnog nastupa nije umela da navede tri grane vlasti.

KADA pogledate ko je uzor našim nosiocima plamena slobode i demokratije, postaje jasno koliko su i oni pametni i obrazovani. Takođe, vidi se i koliko su principijelni i posvećeni prihvatanju drugačijeg mišljenja. Evo, Dubravka Stojanović baš lepo toleriše Miloša Kovića. Kad se sve spoji, jasno je da je najbolji kandidat za našu Okasio-Kortez istinoljubiva pripadnica radničke klase, prava levičarka u vidu Jelene Anasonović.