MARSELjSKA Avenija Kanabijer, koja vodi od luke do zgrade prefekture, gde je predviđen zvanični prijem, bila je prepuna razdraganog sveta koji je nestrpljivo čekao da uživo vidi i pozdravi suverena prijateljske zemlje i saveznika iz Prvog svetskog rata. "Živa ograda" od policajaca odvaja masu ljudi na prepunim trotoarima od kolovoza. Međutim, odmah je bilo jasno da je špalir čuvara reda proređen i da nije u stanju da kontroliše narod.

U koloni automobila koja kreće ka Prefekturi nalazi se i upravnik Dvora, pukovnik Jovan Pavlović. U njegovom izveštaju piše: "Bilo je puno sveta, tako da sam se jedva probijao. Pored zvaničnih lica, bila je uglavnom masa, narod koji se gurao da iz što veće blizine vidi kralja. Jedva sam uspeo da dođem do svojih kola. Sva su kola bila u grupi, tako da sam video kada su krenula kola u kojima je sedeo kralj. Video sam kralja u vrlo dubokom sedištu, da mu se, gledajući straga, video samo admiralski šešir, levo do kralja sedeo je ministar Bartu, a prema njemu general Žorž, okrenut Bartuu licem. Na prednjem sedištu sedeo je samo šofer. Bilo mi je čudno zašto nema našeg dežurnog ađutanta, kada je on dužan da automatski seda na bok, čim se kralj izvozi automobilom.

"KAD je čelni automobil prešao 30-40 metara, čuo sam jednu seriju od osam do 10 metaka, koji su davali zvuk puškomitraljeza. Shvatio sam odmah situaciju i povikao sam: Atentat!, naglo otvorio vrata automobila i potrčao koliko sam mogao brzo napred."

Na zadnjem sedištu luksuznog automobila, koji se kretao vrlo sporo, sedeli su kralj Aleksandar i njegov domaćin, francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu. Iznenada, iz gomile na trotoaru iskače čovek, u momentu odbacuje buket cveća u kojem je skrivao revolver, i, vičući na francuskom "Živeo kralj!", prolazi kroz proređeni kordon policajaca, skače na bočnu papučicu automobila i ispaljuje više hitaca u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žozefa Žorža, koji je sedeo na pomoćnom sedištu. Dok atentator puca, vozač Foasek se okreće i pokušava da prekine njegovu ubilačku nameru, dok potpukovnik Piole, koji je najbliži događaju, okreće konja i sabljom dva puta udara ubicu. Padajući na kolovoz, ubica i dalje puca na policajce i svet duž trotoara. Puca i policija. Masa hoće da linčuje ubicu koji leži na kolovozu nepomičan, krvav. Jedan policajac ga sklanja i smešta u obližnji kiosk. Dva sata kasnije završila se njegova agonija, u jednoj od kancelarija marseljske službe bezbednosti.

Gužva dostiže vrhunac. Na ulicama su zavladali haos, uznemirenost i pometnja među policijom, oficirima, a komandanti paradnih ešalona ne znaju kuda će sa trupama i konjanicima. Epilog je stravičan na Berzanskom trgu - pored kralja, Bartua i generala Žozefa, smrtno su pogođene dve žene, jedan policajac, a desetoro građana Marselja je ranjeno.

U TOM momentu, pukovnik Polet je okrenuo konja, potegao sablju i udario ubicu nekoliko puta pljoštimice po glavi. Ubica je pao, ali je i dalje nasumice pucao iz "mauzera" (dvadeset metaka) uvis i pogodio, s nekoliko metaka, i generala Žorža. Prosto je neverovatno da kapetan Vigure, koji je bio na konju ispred automobila, nije uopšte reagovao, kao da se oko njega ništa ne dešava i kao da ništa nije čuo.

Kraljeva kola sa francuskim marinskim oficirima i njihovim jugoslovenskim kolegama prevoze kroz okupljeni narod nepokretno kraljevo telo, položeno na okrvavljeno zadnje sedište, ka Prefekturi. Ranjeni kralj, lica olovne boje, jedva daje znake života. Nekoliko minuta posle 17.00, kralj je izdahnuo. Lekari su utvrdili da je jedan kuršum pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao u toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica, na istoj strani. Rane su bile veoma teške i kralj nije mogao biti ni čudom spasen.

U unutrašnjem džepu kraljeve admiralske uniforme, na papiru poprskanom krvlju, pronađen je govor koji je jugoslovenski kralj trebalo da održi u Parizu, za vreme svoje zvanične posete Francuskoj. Njegov sadržaj prvi je objavio tadašnji vodeći francuski list "Maten", u broju od 11. oktobra 1934. godine, i on glasi:

"Koliko volimo Francusku, to ceo svet zna. Ta ljubav ima svoj koren u dnu naših bića. Događaji su je mogli samo izneti na vrhunac pristupačan ljudskim osećanjima i učiniti je vidnom za svačije oči. Moj obožavani otac kralj Petar bio je za sve vreme svog života simbol vernosti naše ljubavi za vašu plemenitu i lepu zemlju. Divljenje Jugoslavije prema Francuskoj ne potiče od juče. U samoj istoriji jugoslovenskog naroda treba tražiti začetak. Vek koji vezuje današnju Jugoslaviju sa Napoleonovom Ilirijom i Karađorđevom Srbijom završio se, po neizbežnoj istorijskoj potrebi, logičnim i prirodnim rezultatom. Mi se divimo Francuskoj ne samo zbog njenog dela koje je izvršila u našoj nacionalnoj sudbini, već i zbog njene univerzalne uloge koju ona neprestano vrši zračenjem svoje misli i svojom delatnošću u svetu..."

DOK je kralj umirao, na drugom kraju grada, u operacionoj sali bolnice "Božji dom", ministar Bartu se bližio svom životnom kraju. Umro je u 17.40, tri četvrt sata posle kralja Aleksandra. Bartua je metak pogodio u desnu nadlakticu, a zatim presekao glavnu arteriju. U isto vreme, u bolnici "Mišel Levi" operisali su teško ranjenog generala Žorža. Uspešna operacija i snažna konstrukcija učinili su da je general Žozef Žorž, junak sa Verdena i Solunskog fronta, jedini preživeo.

U kancelariji marseljske službe bezbednosti, pogođen sa više metaka u telo i ranjen udarcima sablje po glavi, umro je ubica Kerin, ne izgovorivši nijednu reč. Posedovao je čehoslovački pasoš na ime Petrus Keleman, dva pištolja - "mauzer" i "valter", dve bombe, busolu i 1.700 francuskih franaka. Na desnoj ubičinoj ruci bile su istetovirane mrtvačka glava i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova ispisana ćirilicom - VMRO. Uskoro će biti jasno da je to Veličko Dimitrov Kerin, bugarski državljanin, poznat kao terorista koji je izvršavao smrtne kazne (predavao ih "černoj zemlji", pa otuda Černozemski), nad onima koje je VMRO osudio na smrt. Koristio je mnogo lažnih imena: Vlado Šofer, Rudolf Suk, Vladimir Dimitrov, Stjepan Dimitrov, Georgi Stojanov, Vlado Georgijev Černozemski, Veličko Stojanov, Veličko Georgijev...


SUTRA: SVAĐA ZBOG TESTAMENTA KRALjA ALEKSANDRA