U JESEN 1933. godine, kada se saznalo da kralj Aleksandar namerava da poseti Zagreb početkom decembra, Ante Pavelić je zaključio da bi to bio pogodan momenat za atentat na jugoslovenskog suverena. Formirana su dva tima odabranih terorista. Obe grupe su predvodila dvojica mlađih ustaša: prvu Petar Oreb iz italijanskog logora, a drugu Ivan Herenčić iz Janka Puste. Na scenu stupa Jelka Pogorelac i Milićeviću dojavljuje ustaški plan i imena terorista. U Zagrebu, Dragi Jovanović uspešno osujećuje antentat, i zato biva unapređen u načelnika Opšte policije Beograda.

Dve godine ranije, na jednom sastanku Odeljenja državne zaštite u Beogradu, koji je vodio Dobrica Matković, šef Vrhovne policijske uprave, i na koji je pozvan Vladeta Milićević, da referiše o ustaškim aktivnostima, iznesen je plan da će odeljenje za droge izvršiti krupan prepad na jedan "međunarodni kanal", koji je preko Kraljevine Jugoslavije, sa Bliskog istoka, vodio do Rijeke i Trsta.

U OKOLINI Skoplja radila je prava mala fabrika koja je prerađivala sirovi opijum, koji je stizao preko tajnog prelaza na grčko-jugoslovenskoj granici. Iz Skoplja je prečišćeni morfijum prebacivan dalje, ka lukama na Jadranu, u ogromnim količinama, koje su bile basnoslovne vrednosti. Nabrajajući imena vođa švercerskog kanala, načelnik odeljenja za drogu spomenuo je Antu Godinu.

Na spomen ovog imena, Milićević se trgao. U njegovom registru najvažnijih ljudi u Glavnom ustaškom stanu, neposrednih Pavelićevih saradnika, bio je Ante Godina. Za njega je znao da je rođen 1899. godine u Istri, da mu je otac bio Slovenac a majka Hrvatica, da je 1912. otišao za Ameriku, da je sa ustašama počeo da sarađuje još u Americi. U Italiju je stigao 1931. godine i vrlo brzo postao ustaški funkcioner u logorima.

U TRENUTKU je shvatio da je "njegov Godina" stajao na drugom kraju ove krijumčarske arterije. Uspeva da zaustavi akciju Vrhovne policijske uprave. Na saslušanju uhapšenog vlasnika fabrike za preradu sirovog opijuma u Skoplju izvlači njegovo priznanje da ta ogromna količina morfijuma, koja je bila veća nego što je tada cela Evropa mogla da konzumira, zapravo odlazi u Čikago. Morfijum je prihvatan na dva punkta blizu jugoslovenske granice u Italiji, a šef tih "račvi" bio je Ante Godina, koji je s vremenom postao treći čovek Glavnog ustaškog stana, odmah posle Pavelića i Eugena Dida Kvaternika.

U razgovoru u četiri oka, Vladeta Milićević od šefa skopske fabrike za preradu sirovog opijama saznaje da je Ante Godina delegat ganga Al Kaponea, koji je poslat iz Amerike u Evropu da drži krijumčarski kanal preko Kraljevine Jugoslavije.

KAPONE i Godina bili su vrlo bliski, jer su im majke bile iz Rijeke, i to je Antu preporučilo da bude u najužem krugu telohranitelja Bigboja. Pre hapšenja u oktobru 1931, Kapone shvata da se bliži kraj zabrane slobodne prodaje alkoholnih pića i čitavu svoju gangstersku organizaciju orijentiše na kocku, prostituciju i drogu. Zato šalje nekoliko poverenika svoga ganga u Evropu i Aziju. Šef skopskog punkta šverca droge, posle obećanja da će biti zaštićen od osvete čikaškog podzemlja, odaje jugoslovenskom obaveštajcu šifru za susret sa Godinom.

U leto 1932. godine, u separe najluksuznijeg bečkog hotela "Zaher" ulazi sinjore Godina. Nosi prugasto odelo sa prslukom, prugastu košulju i jednobojnu leptir-mašnu, i „kolt“ ispod pazuha. Šef jugoslovenske kontrašpijunaže odmah otvara karte i daje mu spisak njegovih švercera i zaliha droge koje su "zamrznute" u tajnim magacinima na jugoslovenskoj teritoriji.

- Ko ste vi, gospodine? Šta u stvari želite? - reagovao je Godina.

VLADETA Milićević, specijalni policajac, delegat Kraljevine Jugoslavije, opunomoćen da vam učini izvesne ponude...

A ponuda je bila "zaštita" njegovog krijumčarskog kanala kroz Jugoslaviju u dotadašnjem kapacitetu. Uz uslov da sarađuje sa Milićevićem i javlja sve što se dešava u Glavnom ustaškom štabu.

- Šta ako ne prihvatim taj vaš uslov? - bio je kratak sinjore Godina.

- Zaplenićemo svu drogu u celom toku švercerskog kanala i istovremeno pohapsiti sve vaše ljude na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ova akcija biće obelodanjena u celoj evropskoj štampi, uz obaveštenje da se gospodin Ante Godina sastao sa jugoslovenskim policijskim delegatom u bečkom hotelu "Zaheru". Tako će vaše gazde u Čikagu saznati ko je izdao kompletnu krijumčarsku mrežu izvesnom gospodinu Milićeviću (Mihajlo Marić, "Tajna ubistva kralja Aleksandra", feljton "Večernjih novosti" 1972).

SA GANSTEROM je napravljen gangsterski aranžman. Godina je bio lojalan saradnik, obaveštavao je o gotovo svim planiranim akcijama protiv Jugoslavije. Sredinom septembra 1934. javio je i da se sprema atentat na kralja Aleksandra. Na sam dan atentata u Marselju, odnosno osam sati pre ubistva Aleksandra Karađorđevića, uputio je Milićeviću u Pariz otvoreni telegram sa imenima atentatora.

U Pavelićevoj državi Ante Godina je postao šef tajne policije i brinuo o bezbednosti svog poglavnika. O njegovoj sudbini posle rata postoje dve verzije: prva - da je završio u Argentini, gde je radio za policiju u Buenos Ajresu, i druga, da se sklonio kod svog gangsterskog prijatelja u Čikagu. Prema mišljenju Milićevića, ova druga verzija je verovatnija.


KO JE BIO VLADETA MILIĆEVIĆ

VLADETA Milićević je rođen 21. maja 1898. godine u selu Samaila, u okolini Čačka. Za vreme Prvog svetskog rata školovao se u Francuskoj. Po završetku rata, zapošljava se u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Od 1927. bio je stalni jugoslovenski predstavnik u Interpolu. Milićević je 12 godina pratio aktivnost ustaša širom Evrope. Od 1937. do izbijanja rata biće na specijalnoj dužnosti u ambasadi u Rimu. U toku Drugog svetskog rata, jedno vreme vršio je dužnost ministra unutrašnjih poslova i pravde u izbegličkoj vladi. U poratnom periodu 10 godina bio je sekretar kralj Petra II. U zemlju se vraća 1966, tri godine pre smrti. Dobro obavešteni krugovi tvrde da se vratio sa "tri stotine kila papira", odnosno dokumenata o ustašama, kralju i srpskoj političkoj emigraciji.


Sutra: Sve je skupo, samo je glava jeftina