U subotu ujutro smo saznali da je još jedna država povukla priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić saopštio nam je da je Centralnoafrička Republika postala 14. zemlja koja je revidirala svoj stav o statusu južne srpske pokrajine, odnosno u ovom slučaju zvaničnom notom obavestila Beograd da tvrdnje pristalica nezavisnog Kosova, da je Bangui 22. jula 2011. priznao nezavisnost, nisu tačne.

Samo dan pre objavljivanja ove vesti, verovatno reagujući na Dačićevu najavu da bi ovako nešto moglo da se desi, propagandni servis američkog Kongresa, široj javnosti poznat kao Radio Slobodna Evropa (RSE), objavio je priču o "ruskoj vezi u navodnom povlačenju priznanja Kosova". Zaista, postoje brojne kontroverze oko toga koliko je zemalja priznalo kosovsku nezavisnost i koje su to zemlje. Ovo dokazuje i najnoviji primer sa Centralnoafričkom Republikom koja, kako se vidi iz note poslate našem Ministarstvu spoljnih poslova, pojma nije imala da je priznala Kosovo. Slobodna Evropa se, međutim, ne osvrće na ove kontroverze, nego su ovom radiju sporna "navodna" povlačenja priznanja. Vrlo čudno, pošto Beograd nikada nije u javnost izašao sa nekom ovakvom tvrdnjom a da nije pokazao i zvanični dokument dostavljen iz dotične države. Sporan je samo stav Liberije, čiji je ministar spoljnih poslova Milton Findli u Beogradu rekao da Monrovija povlači priznanje, da bi naknadno vlada ove zemlje to demantovala. RSE svoju sumnju u navode Beograda potkrepljuje činjenicom da su "sve informacije u vezi sa povlačenjem priznanja Kosova do javnosti stizale iz MSP Srbije", te da "RSE nije dobio potvrdu od nadležnih institucija država koje su povukle priznanje". A odakle je stigla većina informacija o priznavanju i da li su se ikada potrudili da potraže potvrdu od država koje su navodno priznale nezavisnost? Da jesu, verovatno bi od Centralnoafričke Republike dobili isti odgovor kao i Dačić. Za RSE je i Surinam "navodno" povukao priznanje, iako i sami u okviru svoje vesti objavljuju faksimil note misije ove zemlje pri UN kojom se Srbija obaveštava o toj odluci.

Da su od povlačenja po svemu sudeći "navodnija" priznanja Kosova, ukazuju glasanja o prijemu ove navodne države u međunarodne institucije poput Uneska ili Interpola, u kojima prijem zavisi od podrške većine članica koje su ravnopravne i imaju istovetno pravo glasa. Ako su tvrdnje vlasti u Prištini da ih je priznalo 117 država, na koje se poziva i RSE, tačne, kako to da je članstvo "Kosova" u Interpolu podržalo samo 76 država?

Od guranja glave u pesak i odbijanja da se "prihvati realnost" (na šta Srbe pristalice kosovske nezavisnosti stalno pozivaju) kada su u pitanju povlačenja priznanja, zanimljivija je racionalizacija kojoj RSE i ini pribegavaju kako bi sebi i drugima objasnili ovaj fenomen. Kako je, naime, moguće da se neka država svojom slobodnom voljom odluči na ovako užasan korak kao što je negiranje prava na slobodu "Kosovarima"? Mora da se radi o nekim mutnim radnjama, korupciji ili neizdrživom pritisku. Naravno! Kako piše ovaj ugledni i objektivni propagandni servis, "Vlada Srbije je, nakon što su pojedine zemlje uputile notu o povlačenju priznanja Kosova, donosila odluke o ukidanju viza za njihove državljane", a u slučaju Lesota potpisan je (zamislite tek to!) i sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Moćna Srbija, koja samo ukidanjem viza može da uceni ove države da čine što joj je volja, ima u ovom poduhvatu, međutim, i snažnog saveznika, poznatog po zavrtanju ruke neposlušnim državama - Rusiju. Zahvaljujući napornom istraživačkom radu, RSE je imao "uvid u zvanična dokumenta", te je otkrio da je Rusija sa pojedinim zemljama "potpisala sporazume o bilateralnoj saradnji pre nego što su one navodno povukle priznanje Kosova". Radi se opet o ukidanju viza i u po jednom slučaju o vojnoj saradnji i uspostavljanju diplomatskih odnosa. "Mon blan!", što bi rekao Del Boj iz Mućki. Kakva primena sile i ucene!

Sa druge strane, za RSE ne postoji nikakva mogućnost da su SAD vršile bilo kakav pritisak na bilo koga da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Pa demokratski Vašington ne pribegava tako prljavim sredstvima poput vizne liberalizacije, a kamoli da uvodi sankcije državama širom sveta koje se ne ponašaju onako kako je odlučeno u Beloj kući ili u Kongresu. Ne ucenjuju čak ni svoje saveznike, poput Turske, koji se odluče da zarad očuvanja sopstvenih nacionalnih interesa prisnije sarađuju sa Rusijom.