BIO je 6. oktobar kada su pristalice pokreta "Jedan od pet miliona" plakatima "Bojkot" izlepili izlog prodavnice i vozilo glumca Nenada Jezdića, u maniru nekih prošlih, mnogo mračnijih vremena. Učinili su to inspirisani verovatno jednim od svojih duhovnih vođa, akademikom Dušanom Teodorovićem, koji je, zbog uloge koju je ovaj sjajni glumac imao u otvaranju auto-puta "Miloš Veliki", javnost obavestio da neće više kupovati Jezdićevu, inače, odličnu rakiju.

NEKAKO paralelno s ovim, desio se skandal sa cepanjem srpske zastave u predstavi "Pad" Kokana Mladenovića, u kojoj učestvuje glumac Branislav Trifunović, o čemu sam pisao prošle nedelje. Javnost je na ovo reagovala burno, jednim delom osuđujući čin, drugim pravdajući ga "umetničkom slobodom". Tako su "nezavisni" mediji i ličnosti, "intelektualne" i "moralne" gromade skočile da nam svima objašnjavaju da to ne radi glumac nego lik kojeg on na bini igra sledeći nekakav dramski tekst. Vrlo retko duhoviti Zoran Kesić se potrudio da nas "edukuje" i da svim "glupanima glupim, neobrazovanim" (N1, 8. oktobra) objasni da ni De Niro u "Taksisti" nije zaista ubio 15 ljudi i da je to sve samo gluma. Onda objasnite i svojim istomišljenicima, u prvom redu starijem Trifunoviću, da je Jezdić samo glumio i radio svoj posao.

U OVOME nije bitno da li je Trifunović svojeručno cepao zastavu u predstavi ili je to učinio neki drugi glumac, kao što se, izgleda, ispostavlja. Nije toliko ni bitno šta je učinjeno na sceni pod plaštom "umetničke slobode". Bitne su reči koje je Trifunović javno izgovorio posle predstave, objašnjavajući ovaj čin i dajući mu nekakvo "moralno pokriće". Ukratko, Trifunović je s gađenjem odbacio srpsku zastavu, rekavši da su pod njom činjeni razni zločini i da ona zbog toga nije njegova. To nije bila gluma, to nije bio dramski tekst, i to je razlog zbog kojeg ga, makar ja, kritikujem.

KOLIKO mi je poznato, Trifunoviću, jednom od prvih organizatora protesta "Jedan od pet miliona", niko nigde ne lepi nikakve plakate, niti mu oštećuje imovinu, niko mu ne preti nasiljem, niko ne poziva na "linčovanje", kao što je to Kesić prikazao, kao što to čine njegove pristalice i istomišljenici, koje niko ne naziva "glupacima glupim, neobrazovanim". S druge strane, Kesić kaže da "ne treba cepati zastavu, već treba cepati te likove koji su prisvojili zastavu". Kesić bi nekoga da "cepa"? A kako to? Jel' poziv na "cepanje" ljudi "umetnička sloboda" i "dobar vic"?

REDAKCIJA "Insajdera" u svom prepametnom, hrabrom i nepotpisanom komentaru povodom slučaja navodi: "Da prozivanje glumca Branislava Trifunovića nije opasno, bilo bi glupo. Mnogo glupo. Da je komedija, likovi koji tumače predstavnike medija koji plasiraju naslove o B. T. koji cepa zastavu ili oni koji ga tuže zbog toga, možda bi izazvali i izvesnu dozu sažaljenja rezervisanu za osobe koje nisu u stanju da razlikuju realnost od fikcije." Ista matrica sa sve edukativnim momentom o tome šta su pozorište i gluma. Oni koji misle da je Trifunovićevo pljuvanje po zastavi za kritiku su "glupaci" koje bi trebalo "žaliti" da nisu "opasni". Jedina razlika je što "Insajder" ne poziva (otvoreno) na "cepanje" tih "opasnika". Pored toga, oni optužuju da se u vezi s Trifunovićem "kreiraju laži". Pre takvog stava, ovi "istraživači" bi trebalo da pogledaju snimak razgovora posle predstave, jer sve i ako je tačno da Trifunović nije cepao zastavu na sceni, ponavljamo, cepao ju je posle. Metaforički.

KAŽU i da se kritikom Trifunovićevog pljuvanja po srpskoj zastavi "crta meta političkim protivnicima sa neskriveno izmišljenim razlozima i ogoljenim zlim motivima". Ogoljeni zli motivi? Po kom osnovu neko iz "Insajdera" može da, na primer, meni imputira zlobu? Napornim istraživačkim radom su došli do saznanja da mrzim Trifunovića, a ne njegovo pljuvanje srpske zastave? Izmišljeni razlozi? Još jednom, istraživači, pogledajte snimak. I na kraju, imate li koju reč u vezi sa crtanjem mete na Jezdićevom čelu?