BUDUĆI tehničari, koji se školuju u Poljoprivrednoj školi "Beograd" u Krnjači, teorijsko znanje iz učionice mogu i praktično da primene. U školskom dvorištu od skora imaju plastenike u kojima gaje paradajz, krastavac, tikvice, plavi patlidžan, kao i voćnjak sa zasadima jabuke i kruške, mali vinograd...

Iako je letnji raspust već uveliko u toku učenici drugog razreda, pre dobijanja svedočanstva, moraju da "odrade lekcije" na imanju. Zatekli smo ih u plastenicima kako beru paradajz među kojim je i volovsko srce seme koje je teško naći, pleve papriku koja još nije stigla za berbu... Reč je o zaštićenoj sorti crvena leskovačka od koje se pravi tucana paprika. U posebnom delu je začinsko bilje o kome, takođe, učenici vode računa.

- Plastenici imaju 2.000 kvadrata, a tokom zime u njima uzgajamo spanać, blitvu, crni i beli luk - objašnjava nam Dragan Filipović, direktor Poljoprivredne škole. - Voćnjak je površine hiljadu kvadrata sa savremenim sistemom za zalivanje. Cilj nam je da učenici isprate ceo proces, od setve semena do branja plodova, tako da su u voćnjaku zasađene sorte koje sazrevaju na jesen. Isto je i sa povrćem koje uzgajamo.

PROČITAJTE JOŠ - SVILAJNAČKA ŠKOLA NAJBOLjA U SRBIJI: Đaci sami proizvode hranu za trpezu doma

Filipović ističe da je u planu da se voćnjak proširi zasadima trešnje, borovnice, maline i oraha... Reč je o voću, koje se poslednjih godina proizvodi na individualnim gazdinstvima. Zato je sve više učenika, koji upisuju ovu školu, kako bi nastavili porodičnu proizvodnju.

- Dolaze nam deca iz porodica koje se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom iz voćarskih krajeva Srbije, ali i iz Grocke, Smederava, Vrčina, Begaljice - navodi Filipović. - Imali smo učenika sa 97 bodova, koji je mogao da bira školu, ali se odlučio za poljoprivrednog tehničara, upravo zbog porodičnog biznisa.

Dragan Filipović


Naš sagovornik ističe da su obrazovni profili "mesar" i "pekar" u programu dualnog obrazovanja, gde đaci imaju plaćenu praksu. Kao važnu činjenicu navodi da maturanti ne čekaju posao, jer ih kompanije u kojima su na praksi "vrbuju" još tokom školovanja. Posebno dobro prolaze mesari i pekari, koji su "rezervisani" čim upišu prvu godinu. Na radnu knjižicu ne čekaju ni poljoprivredni tehničari, tehničari hortikulture, prehrambeni tehničari, veterinarski tehničari, ukoliko ne žele da studiraju.

- Učenici koji su u dualnom obrazovanju, u drugoj i trećoj godini imaju 40 odsto praktične nastave, tako da su osposobljeni da se odmah po završetku škole zaposle - objašnjava Filipović. - Oni dobijaju po 5.000 dinara mesečno, ali samo pod uslovom da redovno dolaze "na posao" tokom praktične nastave.


NAGRADA ZA NAJLEPŠE DVORIŠTE

ŠKOLA je dobila i laskavo priznanje "Gradskog zelenila" za najlepše školsko dvorište u Beogradu. Mostić, fontana sa potočićem, krase ulaz u školu, a delo su učenika.

- Tehničari hortikulture brinu o dvorištu i ovo priznanje je nagrada za njihov rad - kaže Filipović. - Vraćanjem smera tehničar hortikulture u obrazovni profil posle 30 godina, uspeli smo da tržištu rada ponudimo jedno izuzetno perspektivno zanimanje. Obrazovni profil upisuje se ponovo od 2007. godine i tokom školovanja učenici usvajaju teoretska i praktična znanja o proizvodnji cvetnog i dendro materijala, podizanju i održavanju okućnica i zelenih površina i aranžiranju cveća.

PRODAVNICA

SVE što proizvedu učenici prodaju u prodavnici, koja se nalazi u sklopu školskog dvorišta i otvrene je i tokom leta za sve koji su zaintersovani. Cene su pristupačnije nego u marketima i na pijacama, tako da kilogram sitnijeg paradajza košta 20 dinara, dok je krupniji 60 dinara.