NAPETO je u utorak bilo u zgradi Uprave grada Beograda. Javna prezentacija eksperata o izgradnji žičare na Kalemegdanu, odnosno predstavljanje Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu započela je incidentom. Samo desetak minuta od početka, usled tehničkih problema i zahteva građana da pređu u veću i klimatizovanu salu, napravljena je pauza.

Aktivisti Inicijative "Ne davimo Beograd" tom prilikom raširili su transparent sa natpisom "Posle vas će ostati samo ruševine i pepeo". Raspravi su prisustvovali poslanik Demokratske stranke Balša Božović, Rade Veljanovski iz Građanskog demokratskog foruma, kao i arhitekta Dragoljub Bakić.

Kad je skup prešao u veći prostor, zainteresovani sugrađani i stručnjaci započeli su niz pitanja, na koja autori mahom nisu imali odgovore.

Pročitajte još - Gondola seče stabla i ruši po Kalemegdanu

Predstavnici firme "Elkoms", koje je angažovao investitor projekta izgradnje gondole JP "Skijališta Srbije", kao i zaposleni u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, predstavili su Studiju pred oko stotinu zainteresovanih sugrađana. Između ostalog, procenjeno je da prirodna i kulturna dobra u neposrednoj blizini neće biti ugrožena redovnim radom projekta, kao i da će se izgradnjom žičare desiti promene sa uočljivim vizuelnim efektom, ali da će to biti svedeno na prihvatljiv nivo. Međutim, protivnici ovog projekta zatekli su ih primedbama.

- Ne verujem vam jer ste ovom Studijom u prekršaju - otoreno je kazala Sonja Pavlović. - Plan detaljne regulacije nije u skladu sa Planom generalne regulacije grada, prema kome je zabranjeno postavljanje žičare. Ova studija trebalo je da se bavi negativnim uticajem na okolinu, a ne da pokaže kako će biti pogubno za grad ako se projekat ne ostvari. Postupak javnog uvida i rasprave treba da se obustavi.

Budući izgled gondole na Kalemegdanu, Foto: Beoinfo

Višnja Kisić, doktor nauka muzeologije i kulturnog nasleđa, imala je pitanja za izrađivače Studije. Međutim, odgovor na skoro svako dobiće u pisanoj formi. Tako su građani ostali uskraćeni za saznanje zašto tokom izrade Studije nije angažovan niko ko se bavi kulturnim nasleđem, poput arheologa ili istoričara umetnosti, zašto nema opisa zbog čega su kulturna dobra na Kalemegdanu i u sklopu Beogradske tvrđave zaslužila tu titulu, ali nema ni odgovora koja je metodološka osnova korišćena prilikom izrade prezentacije.

Prema navodima aktivista, jednog od njih napao je funkcioner gradske uprave, koji je nasrnuo na njega i pokušao da mu otme telefon, kojim je snimao nezadovoljstvo okupljenih.

Rasprava je trajala oko tri sata, što nije bilo dovoljno vremena za sve koji su imali zamerke na Studiju. Njima su odgovori obećani u pisanoj formi.

Građani u zgradi Uprave grada

PITANjE O SEČI STABALA

JEDNA od sugrađanki iznela je sumnju zbog čega se sada radi Studija o negativnom uticaju na životnu sredinu, kada su stabla već posečena na Kalemegdanu i na Ušću. Prema njenim rečima, već je učinjena ogromna šteta, a niko za to nije odgovarao.

Predstavnik JP "Skijališta Srbije" kratko je odgovorio da su odluku o seči odobrile opštine Stari grad i Novi Beograd, a da na druga pitanja nema ovlašćenja da odgovori.