BEOGRAD - Vinterova mašina kakva postoji samo još u Rimu, školsko svedočanstvo Branka Radičevića iz 1837. godine, pismeni zadaci učenika Klerikalne škole iz 1755, “Bukvar i čitanka” iz 1946, učionica sa tronošcima i drvenima tablicama za pisanje iz vremena Prvog srpskog ustanka, globus meseca i reljefna karta Jovana Cvijića - deo je eksponata Pedagoškog muzeja u Beogradu koji svedoči o istorijatu srpskih škola od 19. veka do danas.

Bio sam fasciniran kada sam ušao i video šta se sve nalazi u tom depou, sve su to eksponati koji su nekada bili izlagani i onda ostavljeni da skupljaju prašinu”, rekao je vršilac dužnosti direktora Slobodan Vuksanović, pokazujući ekipi Tanjuga šta je sve pronašao u depou kada je došao pre četiri meseca, a reč je, naglašava, o neprocenjivom blagu.

Veći deo eksponata iznet je iz depoa i u hodniku pomoćne zgrade je napravljena postavka po nastavnim disciplinama, te deca mogu da vide Belov telefon, Tangentnu busolu, ili kako izgledaju srce i bubrezi alkoholičara, globus meseca i Cvijićevu reljefnu kartu, nastalu pre 1912, ali i vunu domaćih rasa ovaca, preparirane zmije, guštere, kolekcije leptirova i raznih insekata ili nauče čemu služi svilena buba.

"Čovek bi mogao da završi dobar deo osnovne škole samo čitajući potpise ispod ekponata”, kaže Vuksanović i sa ponosom pokazuje raritetni kino-projektor koji prema njegovim rečima vredi koliko jednosoban stan u Beogradu.

Ali u depou se čuva još mnogo toga - igračke, globusi, računaljke, pisaće mašine, laboratorijski instrumenti, slikarski radovi đaka.

Kad bih mogao negde da postavim ovo da deca nauče kako se prerađuje šećerna repa”, komentariše Vuksanović i već dobija ideje kako da obogati stalnu postavku.

U dvorištu je napravio etno park, a ideju je dobio, kaže, od dece.

Palo mi je na pamet kada sam u ''Noći muzeja'' gledao kako se deca igraju sa jednom drvenom kućicom koju sam izneo i svetiljkama koje smo stavili radi ukrasa. Deca od pet-šest godina su tražila ptice u kućici koja i nije namenjena tome, a devojčice su skidale svetiljke i nosile ih kao torbicu. To mi je bilo simpatično i odlučio sam da iznesem još eksponata i napravim malu postavku u dvorištu koje je nekada služilo kao privatni parking i za kuvanje pasulja”, objasnio je Vuksanović.

Naglašava da Pedagoški muzej nije kao ostali muzeju gde vladaju stroga pravila ponašanja i da je tu čak poželjan smeh, graja, užina, da su tu deca slobodna da se igraju i uče.

Stalno sam kupovao kukuruz u obližnjoj prodavnici i mislim da ga nema više. Deca nemaju strpljenja da u učionici iz 19. veka kleče na kukuruzu jedan po jedan nego bi svi istovremeno pa treba puno kukuruza. I ustaju razočarani jer ništa ne boli pa im onda objašnjavamo da mora bar 15 minuta da se kleči da bi ta kazna delovala”, priča Vuksanović.

U letnjim mesecima, kada je raspust pa ima manje dece, uglavnom u muzej svraćaju turisti.

Oko 300-400 stranih turista se slika pored lutaka na ulazu ili figura Jugovića u dvorištu. Mnogi obiđu i postavke. To je vrlo važno, da im pokažemo da nemamo samo Đokovića i košarkaše u NBA ligi, već i nekoliko vekova škole koja je iznedrila mnogo genijalnih ljudi”, ističe Vuksanović i dodaje da Pedagoški muzej možda nije veliki ni najvažniji, ali je bitan kao svedočanstvo o nacionalnom i kulturnom identitetu.

Muzej je svoja vrata otvorio i učenicima muzičkih škola, u dvorištu se održavaju koncerti, a salu, kaže direktor, mogu da koriste u svako doba dana i noći za vežbanje. Planiraju da postave binu u jednom delu dvorišta na kojoj će u septembru nastupiti orkestar od 60 muzičara Muzičke škole “Davorin Jenko”.

U ovom muzeju nadomak Kalemegdana održavaju se i filmske projekcije, pozorišne predstave, književne večeri i kazivanje poezije zahvaljujući programu “Savamala u gostima”, a od jeseni očekuje ih zbijen raspored izložbi - svetosavska, izložba đačkih uniformi, izložba o pionirima, izložba štampe za decu i postavka posvećena fizici.

Za četiri meseca smo od ružnog pačeta napravili belog labuda, jer verujemo da muzej ne treba da bude magacin ili nečije privatno vlasništvo. Ovo je muzej na koji treba da budemo ponosni”, naglasio je Vuksanović.