SVE što je imala, najdragoceniji darovi koji su krasili njeno biće, pretvorili su se u davanje, u širinu, u mesto na kojem je svako mogao naći sebe, gde je bilo prostora za svakoga... - kazivao je u petak pred Crkvom Svetog Nikole na Novom groblju mitropolit Porfirije, koji je pre toga održao opelo velikoj i voljenoj Mileni Dravić - glumačkoj divi koju su na večni počinak ispratili najbliži, ali i stotine kolega, umetnika, prijatelja, poštovalaca...

Ka večnoj kući njenog voljenog Gage, a od petka 19. oktobra i njenoj, predvođeni Petrom Benčinom koji je nosio krst, Milenu su dopratili i Puriša Đorđević, Rade Šerbedžija, Branka Petrić, Dejan Mijač, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Radmila Živković, Goran Jevtić, Uliks Fehmiu, Zoran Simjanović, Slobodan Ninković, Dejan Lutkić, Nikola Đuričko, Radoslav Zelenović, Jugoslav Pantelić, Jagoš Marković, Ivan Karl, Cile Marinković, Anica Dobra, Vuk Kostić, Sloboda Mićalović...

Pre ispraćaja do Aleje zaslužnih građana, na komemoraciji u Zvezdara teatru, kulturna javnost se poslenji put poklonila velikoj Mileni.


- Ako ste se rodili sa velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom, vaše ime je Milena Dravić. I to se jednom dogodilo pre 78 godina, i nikad više. A samo pre deset meseci na ovoj sceni koja je nazvana po Mileninom prijatelju i partneru iz mnogih filmova i predstava, Danilu Bati Stojkoviću, Milena je nagrađena Dobričinim prstenom. I bila je istinski srećna. Uoči te svečanosti u jednom interjuu je rekla: "Zvezdara teatar je moje srce, i moja duša". Mi smo u ovoj kući beskrajno ponosni na sve godine, a bilo ih je skoro 30, koje je Milena posvetila našem pozorištu. Ove njene velike reči ispisaćemo na sceni da ostanu upamćene zauvek. U našem pozorišnom, filmskom i televizijskom svetu, nije bilo darovitijeg, gospodstvenijeg i lepšeg bračnog para od nje i Dragana. I bili su poštovani širom bivše srećne, pa nesrećne Jugoslavije. Ovog leta, Milenu su pozdravili ovacijama u gradovima gde su je zavoleli pre pola veka. I svuda je govorila da joj je žao što sa njom nije njen Dragan. Danas, dve i po godine od njihovog rastanka, ponovo će se sresti u nekom dalekom i možda lepšem svetu, koji sigurno postoji za one koji su se voleli - ovim rečima Dušana Kovačevića, odavanjem pošte i saučešća porodici, započela je komemoracija.

Poslednje i najveće aplauze na sceni legendarna glumica dobila je u petak od članova svoje porodice, bratanice Verice, unuke Ive i brata Radeta, brojnih kolega, prijatelja i poštovalaca njenog izuzetnog dara, koji su se sa velikom tugom i suzama oprostili od nje. Jer, kako je istakao Kovačević u svom dirljivom govoru, ceo naš život je privikavanje na bol.

- I kad pomislimo da smo jedan bol odbolevali, pojavi se novi, koji nas ponovo razboli. I mi se povijemo, da nas manje ima, i da nas manje boli. I tako umanjeni, uplašeni, kao ove nedelje kad je Milena otišla, čekamo da bol prođe. Privikavamo se celog života, i nikako da se priviknemo. Zato danas imamo snage samo za dve reči: Zbogom Milena".


Pročitajte još - TUGA U ZVEZDARA TEATRU: Komemoracija povodom smrti Milene Dravić (VIDEO)

Za glumicu Jelisavetu Seku Sablić, koja je i venčana kuma Milene i Dragana, ostaje da se ponosimo što je bila naša, što je bila iskrena, draga, dobar prijatelj, lepa, do zadnjeg dana lepa i hrabra.

- Milena je veoma patila, jer se godinama borila sa strašnim danima, prvo boreći se za Draganov život, a onda i za svoj. Obe bitke je izgubila. Meni je stalno pred očima scena iz filma "Jutro", kada ona odlazi u neku metafiziku života i smrti, i ja sam sigurna da njena duša sada ide prema nekom svitanju. Sa puno poštovanja i mnogo, mnogo ljubavi, mogu samo da kažem: "Zbogom Milena, za sada", rekla je kroz suze Seka Sablić.


Radoslav Rale Zelenović, umetnički direktor festivala Palić, istakao je da umetnički opus Milene Dravić predstavlja istoriju srpske i jugoslovenske kinematografije, ali i evropske, upečatljiv dokument jednog vremena.

- Svakom svojom ulogom, od filmova crnog talasa, preko ratnih spektakala, do komedija i drama, donosila je nešto svoje, neponovljivo, uz podjednako priznanje kolega i kritike, i obožavanje publike - rekao je Zelenović.


Svet bez Milene, prema rečima reditelja Jagoša Markovića, biće mnogo manje lep, čestit, uzvišen, radostan, i manje živ.

- Bila je i ostala velika, prepuna lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet... Završava se jedno vreme, jedna epoha u kojoj su glumački velikani bili veliki ljudi, gospoda velika... Ne znam kako, ali znam da je ta svetlost Milenina neugasiva. Živote nam je obogatila i ulepšala, sa njom smo bili ipak neka velika porodica, sa njom, kao protivtežom, gospodstvo je nekako živelo i opstajalo među nama.



S velikom emotivnošću od Milene su se oprostili Branka Petrić, Anica Dobra i Vojin Ćetković.

Za akademika Ljubomira Simovića sve Milenine uloge ostaju među nama kao "mnogo živih Milena", čime se dokazuje da smrt ipak nije definitivna, a za reditelja Dejana Mijača najvažnije kod Milene bila je dobrota koja je isijavala iz nje. Ona sama, kako je istakao, volela je sve što je život, i od toga je pomoću ljubavi pravila čaroliju.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da se od Milene mnogo čemu treba naučiti, od toga kako ne treba zatvarati oči pred stvarnošću i uši pred bukom.

- Nama u Kinoteci, obaveza biće čuvanje uspomene na tebe kroz tvoj i Gagin legat. Doviđenja Milena, do sledeće projekcije! - istakao je Pantelić.


Inserti iz brojnih filmova u kojima je briljirala bili su ispraćeni suzama prepunog gledališta, posebno članova njene porodice, kolege Radeta Šerbedžije i njegove supruge Lenke Udovički, koji su sa Milenom i Draganom decenijama bili kao mala familija. Sa scene Zvezdara teatra, koja je bila njeno srce i duša, u petak je poslednji put "sišla" uz pesmu "Milena" Arsena Dedića, najdublji poklon i ovacije koje su trajale gotovo 15 minuta.



SREĆA JE ŠTO SE RODILA KOD NAS

REDITELj Stefan Arsenijević podsetio je na snimanje filma "Ljubav i drugi zločini".

- Milena je igrala lik pevačice koja je nekada pevala u Parizu, u Bobinou, a sada nastupa u fucnutoj lokalnoj kafani na Novom Beogradu, i daje sve od sebe u nastupu, profesionalno i emotivno, iako je u suštini niko ne sluša. Milena je sedela ispred ogledala u priručnoj garderobi improvizovanoj u magacinu restorana. Oko nje je krš i glavice kupusa poređane po policama. Ali, Milena deluje kao da se sprema za izlazak na scenu u "Olimpiji". I to je to. Gde god da se rodila, Milena bi bila zvezda. Imali smo sreće da se rodila kod nas. Sa njom, bilo je mnogo lakše da podnosimo ovaj krš i kupus oko nas. Dalje moramo sami!





TRAKTAT O MILENI

VOJA Brajović je pročitao "Traktat o Mileni" Dušana Makavejeva,koji počinje stihovima:

"Igrala je već 100 200 300 puta.

Voli ona kameru i kamera voli nju.

Voli je i svetlo i kostim i šminka.

Vole je scenaristi i pisci, ljudi svih struka.

I ugledni stranci, nobelovci i avijatičari.

Vole je naročito Rusi, Francuzi, Amerikanci i Srbi

Dakle i ostali najvažniji narodi.

Takođe jedna grupa španskih toreadora.

Takva je situacija."