JEKATERINBURG

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

JEKATERINBURG, grad u centralnoj Rusiji (zovu ga i prestonicom Urala), smešten je na granici između Evrope i Azije. Osnovan je ukazom Petra Prvog 1723. godine i za protekla tri veka baštini bogatu istoriju i kulturu, ali je na mapi ove velike zemlje upisan po jednom od najtragičnijih događaja - surovom ubistvu carske porodice Romanovih.

Car Nikolaj Drugi s caricom Aleksandrom, njihovom decom Olgom, Tatjanom, Marijom, Anastasijom i carevićem Aleksejom, tokom revolucije bio je smešten u Ipatijevoj kući (pripadala je tamošnjem inženjeru Nikolaju Ipatijevu), u čijem podrumu su smaknuti 17. jula 1918. godine. U ovom zdanju su posle abdikacije ruskog imperatora, po nalogu Lenjina, proveli poslednjih 78 dana života... Tela ubijenih ubrzo su prevezena trideset kilometara dalje od Jekaterinburga, u zapušteni rudnik poznat kao Ganina jama. Danas je na mestu egzekucije podignuta crkva simboličnog imena, Hram na krvi (građena između 2000. i 2003. godine), a u Ganinoj jami je memorijalni kompleks posvećen carskoj porodici: sedam crkvica (za sedam članova porodice) poređanih u obliku jajeta, kao simbola vaskrsenja. Među brezama, smešten je i muzej o tri veka istorije Romanovih, koji su nedavno posetili gosti iz Beograda: ljubaznošću domaćina, slavnog dramskog pisca Nikolaja Koljade, glumci predstave "Šuplji kamen" (inače učesnici Koljadinog festivala) imali su priliku da vide ovo sveto mesto...

Pročitajte još - Naš "šuplji kamen" u Jekaterinburgu

- Među eksponatima je i knjiga o putu oko sveta cara Nikolaja, u kojoj je beležio svoje utiske o mnogim zemljama, između ostalog, Kini, Indiji, Japanu - otkrio je gostima kustos Vladimir Kuznjecov, skrećući pažnju i na štap pored knjige impozantnog formata. - Caru se posebno dopao Japan, iako je u toj zemlji na njega pokušan atentat. Ovim štapom odbranio ga je grčki princ Đorđe. Još dva puta Nikolaj Drugi našao se u smrtnoj opasnosti: voz imperatora 1888. godine doživeo je havariju, a 1907. i brod na kome se nalazila carska porodica.

Kuznjecov, s posebnim poštovanjem, skreće pažnju na fotografije saveznika iz Prvog svetskog rata, među kojima su naš kralj Petar Prvi i crnogorski kralj Nikola:

- Srbija i Francuska bile su naši najiskreniji saveznici. Uostalom, baš iz Srbije je, i to pre svih drugih, stigao predlog za kanonizaciju carske porodice. Ruska emigracija je to uradila nešto kasnije, a zvanično su proglašeni za svece 2000. godine. U početku je ideja bila da se u Ganinoj jami podigne jedna crkva, ali je naknadno odlučeno da se svakom članu porodice nameni po jedna bogomolja.

Hram na krvi

Kustos podseća da je iz prevelike želje ruskog naroda da je preživeo bar neko od Romanovih, do sada "pronađeno" tridesetak Anastasija i osamdesetak Alekseja.

- Nažalost, iako je temeljno ispitana Ganina jama (inače, odabrana kao neaktivan rudnik gvožđa), malo je zemnih ostataka nesrećne porodice. Pretpostavlja se da su njihova tela spaljena benzinom i polivena kiselinom, kako bi se uništili svi tragovi.

Među meštanima, kako pripoveda kustoskinja Elena Bodaiku, postoji priča da su seljaci videli dim u noći kada su spaljena tela Romanovih, kao i da su krišom tragali za predmetima. Tako se, između ostalog, veruje da je pronađena kopča sa pojasa cara Nikolaja.

Muzej u Ganinoj jami

- Pre mesec dana, nesrećnim sticajem okolnosti, spaljen je centralni, Carski manastir - kaže Elena Bodaiku, pokazujući na prostor trenutno ispunjen buldožerima. - Požar je izazvao jedan narkoman, ali već za Božić biće obnovljen i ponovo će, kao i svi ostali, biti mesto okupljanja vernog naroda.

KOLjADINA NAGRADA "ŠUPLjEM KAMENU"

NA upravo završenom Međunarodnom festivalu savremene uralske dramaturgije Kolyada plays u Jekaterinburgu, odlukom stručnog žirija naša predstava "Šuplji kamen" dobila je Specijalnu nagradu "Nikolaj Koljada".

Knjiga cara Nikolaja

Reč je o produkciji Ustanove kulture "Vuk Karadžić", a predstavu je po tekstu Nikolaja Koljade režirala Tanja Mandić Rigonat. U tamičarskoj selekciji bila su 34 ostvarenja iz 26 ruskih pozorišta. Jedina inostrana predstava bila je upravo naš "Šuplji kamen", u kojoj igraju Branka Petrić, Radmila Đuričin, Lane Gutović, Ljiljana Stjepanović i Katarina Marković.

GUBERNATOR JELjCIN

JEDNA od manje poznatih činjenica (bar u široj javnosti) je podatak da je po nalogu, tada gubernatora Borisa Jeljcina, 1977. godine srušena do temelja ne samo Ipatijeva kuća, već i ceo kvart oko nje. Ipak, od 1989. godine ruski narod počeo je da se spontano okuplja na mestu zločina, na kome se sada nalazi veličanstveni Hram na krvi.

Ekipa predstave "Šuplji kamen"