KADA pomislim na knjigu ozarim se pri pomisli šta nam sve donosi ili može doneti u životu. Putujete svetom i vremenom, ulazite u socijalne strukture u koje vam ne bi na pamet palo da ćete ući. Knjiga je čudesan prostorni dodatak našim bićima, knjiga je mogućnost da budete više nego što vam je zadato. Ono što budi u vama radost i kada je natopljeno suštom tugom. Kada pak pomislim na status knjige u Srbiji, ovde i sada, ne mogu da ne osetim setu.

PROČITAJTE I: Danas je svetski Dan knjige


Ovo povodom Svetskog dana knjige, koji se danas obeležava, kaže, za "Novosti", Nenad Šaponja, pesnik i glavni urednik izavačke kuće "Agora".

- Stvarnost je u poslednjih trideset godina, kada je reč o izdavaštvu više nego tužna. Brojevi nam pokazuju da je broj novih naslova od 1989. pa do 2019. godine pao sa 14.500 u SFRJ na tri do četiri hiljade u Srbiji (ukupno sedam do osam hiljada u svim zemljama bivše nam zemlje), dok u ostalim ozbiljnim državama u svetu taj broj raste. Kao što rastu i brojevi digitalnih i audio knjiga, koje su kod nas apsolutno zanemarljivi izuzetak. Nove dečije knjige, recimo, u Švedskoj i Turskoj, za posledljih 10 godina su sa hiljadu uvećane na dve hiljade naslova, a kod nas o tome šta čitaju deca i učenici kao da nikoga nije briga. Kao da oni neće postati budući čitaoci. A i neće, ako ih škole ne uvedu u tu svetu tajnu čitanja, kao što su nekada uvodile naše generacije. Što bi stari rekli, ostaće "slepi kod očiju" - naglašava Šaponja.

Nenad Šaponja

Ističući da knjiga danas u Srbiji ima isti tretman kao i čovek u Srbiji, pa će neko reći da je taj položaj dobar, a neko da je loš, pisac Vladan Matijević kaže:

- Mislim da je knjiga zapostavljena, omalovažena, potisnuta. U Evropi se najviše čita u Nemačkoj i Francuskoj. Ne smatram da se tamo najviše čita zato što su najrazvijenije zemlje, mislim da su one najrazvijenije zato što njihovi stanovnici najviše čitaju. Ovde se najviše čitaju bestseleri i to ne smatram problemom, to je prosto neumitnost, takva literatura se u svim zemljama, i bogatim i siromašnim, najviše čita, problem je što se kod nas nedopustivo malo čita ozbiljne literature, što se ništa ne preduzima da se dobiju budući mladi čitaoci takve literature. Problem je i što se njeni stvaraoci ne podržavaju, što naša kulturna politika sve prebacuje na tržište. Smatram da takav odnos prema ozbiljnoj knjizi i stvaraocima ne postoji ni u jednoj državi koja drži do sebe.

Vladan Matijević/Foto V. Danilov

Prema mišljenju direktorke i glavne urednice "Akademske knjige" Bore Babić, nažalost, interesovanje za knjigu i potreba za čitanjem opadaju u celom svetu:

- U modi su vizuelni sadržaji, kratka saopštenja, odnosno, sve što se brzo konzumira. Obilje je svega, ali mnogo površnih informacija i nedostatak vremena ugrožavaju našu duhovnost. Ipak, nadam se da će u bliskoj budućnosti knjiga ponovo dobiti značaj koji joj pripada i koji je imala pre IT revolucije. Jedino knjiga može proširiti prostor duhovne slobode i kritičkog promišljanja svakog pojedinca.

Šta se danas sa knjigom dešava u našoj zemlji teško je reći, tvrdi Žarko Čigoja, direktor izdavačke kuće "Čigoja":

- Tržište knjige podeljeno je na velike srpske izdavačke i knjižarske korporacije, koje u najvećem kontrolišu plasman knjige, a samim tim diktiraju i čitalačke ukuse. I tu i jeste kvaka, ta simbioza izdavačke i knjižarske pozicije koja ničim nije kontrolisana i nema adekvatnu društevenu regulativu, pogubna je za položaj knjige. Profit, pozicija i moć novca, bez činjenja države da to uredi ili uređuje, nose rezultate gde na čitalačkom stolu stoje praznina i nemoć. Džaba je to lamentiranje jer ovdašnja ispraznost svodi knjigu na nivo čistog visokoprofitnog proizvoda za dnevnu upotrebu.

Međunarodni dan knjige ustanovljen je 1995. u Parizu na Generalnoj konferenciji Uneska zato što su na isti dan, 23. aprila 1616. godine umrli Vilijam Šekspir i Migel de Servantes.


RAZNOVRSTAN PROGRAM

POVODOM praznika knjige, mnoge prestoničke biblioteke pripremile su niz programa. Biblioteka grada Beograda od 12 do 13 sati svakom posetiocu daje mogućnost da se učlani sa popustom od 50 odsto, uz pravo učešća u nagradnom kvizu. Takođe, biće otvorene izložbe "Knjige o deci i za decu - stara i retka srpska izdanja za decu od 1889-1944" i "50 pišem, 202 pamtim" povodom jubileja Radija 202. U Narodnoj biblioteci Srbije u podne će biti organizovan okrugli sto na temu autorskih prava na polju književnosti u Srbiji, dok će u 19 časova biti odžana tribina o delu "Superinteligencija" Nika Bostroma, u izdanju "Akademske knjige". Četvrti put po redu biće održan i "Književni maraton - 24 časa poezije i proze" ispred skulpture "Beogradski čitač" u Čuburskom parku na Vračaru.