NAPUSTIO nas je još jedan poznavalac srpske kulturne i duhovne baštine - akademik i poznati istoričar umetnosti Dinko Davidov, preminuo je u subotu, u Beogradu, u 89. godini. Kada ga je kao tadašnji predsednik SANU, Dejan Medaković 2000. godine predlagao za dopisnog člana, između ostalog, istakao je kako Davidov "ne proučava likovne pojave izolovano, već ih stavlja u šire okvire svoga vremena, što njegovim zaključcima daje posebnu uverljivost":

- Tome doprinosi i njegov živ duh i radoznalost plemenitog kova. U javnom oglašavanju oko problema njegove struke, Davidov je jasno ispoljavao i svoj aktivan odnos prema našoj duhovnoj baštini - zapisao je u svom referatu Medaković.

Ovaj vrsni znalac, koji je istoriju umetnosti diplomirao u Beogradu, a doktorirao u Ljubljani, rođen je 4. oktobra 1930. godine u Sivcu (Bačka). Sećanje na ovaj najraniji period života bila je i tema poslednje knjige koju je objavio - jednostavno nazvane "Detinjstvo" (Srpska književna zadruga),

U bogatoj profesionalnoj biografiji zabeleženo je da je bio kustos Galerije Matice srpske, a potom i direktor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Dok je bio na toj funkciji, u Galeriji SANU priređeno je 40 izložbi sa katalozima, a 24 kataloga potpisao je kao urednik. Bio je i naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU (od 1979), a za redovnog člana izabran je 2006. godine.

Pročitajte još - Adakemik Davidov: Ustaštvo ponovo diže glavu

Osnovna oblast njegovog rada kao akademika bila je srpska umetnost od 17. do 19. veka. Bio je autor je izložbe i posebnog izdanja kataloga "Svetogorska grafika", a priredio je i više značajnih izdanja - "Srpska grafika 18. veka - nova saznanja" , "Manastir Šišatovac" i "Postvizantijska umetnost na Balkanu". Za delo "Sentandrejska saborna crkva" dobio je Vukovu nagradu za nauku, a među njegovim knjigama odvajaju se "Sentandreja - srpske povesnice", "Pomeni davnih seoba - znamenja srpske povesnice" i Genocidium totale. U intervjuu za naš list, upitan zašto je svom delu dao naziv "Totalni genocid", između ostalog je rekao:

- Kažu: Zar nije bilo dovoljno reći samo "genocid"? Nije dovoljno, jer onaj ko ima malo predznanja zna da je uništavanje kulturnog blaga kakvo se dogodilo Srbima u Hrvatskoj zapravo totalno uništavanje njihovog bića. Kada se uništi kulturno blago jednog naroda, njegovo istorijsko poreklo, njegovo istorijsko biće, onda je nad tim narodom izvršen totalni genocid... Razrušeno je, spaljeno, oštećeno i oskrnavljeno više od 450 pravoslavnih hramova, koji su najpostojaniji istorijski spomenici srpskog naroda. U tim hramovima uništeni su monumentalni ikonostasi, hiljade ikona, veliki broj rukopisnih retkih knjiga, među njima i knjige rođenih, venčanih, umrlih. Uništena je obimna arhivska građa i veliki broj crkvenih obrednih predmeta kulturno-istorijskog značaja i lepote.


POZNAVALAC GRAFIKE I FRUŠKE GORE

- Bio je značajna stvaralačka ličnost, i siguran sam da ono što je uradio u izučavanju naše grafike, ne samo da neće biti dugo prevaziđeno, već će ostati u samim temeljima naše istorije umetnosti - kaže, za "Novosti", istoričar umetnosti Nikola Kusovac. - Izuzetno dubok trag ostaviće njegove knjige o srpskim spomenicima Fruške gore. Dok je radio kao kustos Galerije Matice srpske bio je izuzetan "terenski istraživač". Izuzetno je dobro poznavao našu umetnost u Rumuniji i Mađarskoj.