LjUDI su postali ravnodušni jedni prema drugima, patnje "onih tamo" ih ne zanimaju i ne dotiču, izgleda kao da čovečanstvo opasno počinje da se deli na desnicu, koja sve više jača, i koja nije za građanska, slobodna, multietnička društva.

Ovako, za "Novosti", govori naš reditelj Dušan Solomun, koji je na nedavno završenom 12. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma (Beldoks) oduševio publiku svojim dugometražnim dokumentarcem "Deca proleća".

Kako ističe, ideja za potresnu priču o Sirijcima koji su došli u Nemačku potekla je iz njegovog druženja sa njima, pošto i sam već gotovo dve decenije živi u Berlinu, i dobro poznaje taj osećaj kada je čovek negde između doma i domovine.

- Filmom "Deca proleća", ja sam zapravo želeo da na jedan ljudski, emotivan i umetnički način pokažem i približim svim ljudima koji budu gledali ovaj dokumentarac, zastrašujuća putovanja migranata koji beže iz svojih domovina. Stvarnost koju oni prolaze na tom putu ka boljem životu, koji ih često i ne sačeka u Zapadnoj Evropi, više je nego tragična. Detalje tih neverovatnih izbegličkih doživljaja u kojima čovek gubi elementarno dostojanstvo, dogovore sa njihovim krijumčarima, ucene i kako ih pljačkaju trgovci ljudima, mislim da bi trebalo da upozna čitav svet - kaže Solomun.

Pročitajte još: Svako vreme svedoči o nama

U ovom dokumentarcu njegovi sirijski prijatelji "obnavljaju" najdramatičniji događaj koji su preživeli prelazeći Mediteran između Turske i Grčke na gumenom čamcu, a njihova snaga, odlučnost i želja da stignu do Berlina i novog života, prosto je zadivljujuća...

Scena iz filma "Deca proleća" - Foto promo


- Bio sam zatečen i brzinom kojom su oni učili nemački jezik, i njihovom unutrašnjom borbom da se adaptiraju i da se uklope u novo društvo, što je, takođe, bio razlog da napravim ovaj film. Snimanje sam započeo 2016, među petnaestak mojih sirijskih prijatelji bili su i neki koje nisam baš dobro poznavao, a sve je počelo kao re-enactment workshop ili pozorište. Oni su glumili scene bombardovanja i bekstva unutar Sirije, bežanje do turske granice..., a scenario se zasnivao na autentičnoj životnoj priči glavnog junaka Ahmeda. Svi učesnici filma vrlo su rado prihvatili da pred kamerama ponovo proživljavaju svoje strašno izbegličko iskustvo, jer imaju snažnu potrebu da kažu svetu ko su oni i šta im se dogodilo.

EMOCIJE KAO AMBICIJA

Filmu "Deca proleća" stižu pozivi za brojne međunarodne festivale, a najveća ambicija Dušana Solomuna je, kako ističe, samo u tome da izazove emocije publike.

- Ako makar jedan gledalac posle ovog dokumentarca izađe iz bioskopa sa osećanjem da smo svi mi samo ljudi, da svi jednako patimo i da možemo da opstanemo samo ako jedni drugima pružimo ruku, biću presrećan, jer sam ispunio svoj cilj - kaže Solomun.