AKO laže koza, ne laže rog: istorija je zabeležila da je u godini Kortezovog iskrcavanja na obalu Meksika i Magelanovog polaska na put oko sveta, stvorena prva štamparija na prostoru današnje Bosne i Hercegovine, među starosedeocima ćiriličko pismo bilo je jedino u upotrebi, a Srbi su na svojoj zemlji bili nosioci pismenosti i kulture. U porti Crkve Svetog Georgija u Donjoj Sopotnici, kod Novog Goražda, upriličeno je akademsko veče "500 godina Goraždanske štamparije", a značaj velikog jubileja pocrtava i odlika turobnog vremena u kome je dočekan - nasilno osporavanje srpskog identiteta među novopečenim, ovdašnjim nacijama.

Obeležavanje pet vekova srpske ljudske i duhovne istrajnosti okupilo je u porti čuvenog zdanja narod Podrinja crkvene velikodostojnike i brojne ugledne ličnosti.

- Poturaju nam ideju, da ćemo lakše živeti ako poništimo sopstvenu tradiciju. Pošto to nije moguće, ovde potvrđujemo da su u našem pismu naša najveća dela. Pismenost je kod Srba starija od prvih štamparija. Da se drugi ne naljute, ali jedini validni podaci nam govore, od Ćirila i Metodija preko potonjih vremena, ko je nosilac pismenosti i kulture na ovom prostoru. U Dubrovačkoj republici pisano je ćirilicom. To je bilo jedno i jedino pismo, a ona je uvek prva na udaru, u vremenima pogroma i smrtonosnih posledica ljubavi jednog naroda prema svojoj slobodi - naglasio je Emir Kusturica.

Pročitajte još - Pet vekova Goraždanske štamparije

Crkve i groblja, dodao je slavni režiser, jesu potvrde o trajanju:

- Ovo groblje, starije od beogradskog i sarajevskog, potvrda je civilizovanosti naroda. Ovde saznajemo da je srpski narod na pismenost upućen zavetno. To čudo kojim drugi počinju da raspolažu tek kasnije, sa nama se vekovima poigrava. Pod otomanskom okupacijom, Srbi su imali dilemu, da li je potrebno olovo čuvati za metke koji će završiti u telima Turaka ili za štampu. To važi za ovu, prvu na prostoru BiH, kao i za prvu našu i balkansku štampariju, na obodu Cetinja. Danas znamo, Srbi su više i bolje tukli slovima nego pustom municijom. Da zaplet bude veći, kada su pucati morali, iz tela je vađeno olovo, da bi se u slova vratilo. Zato je naša istorija opstanka najblistavija u Evropi, a sabrana je pod okriljem Crkve i ćiriličkog pisma - naglasio je Kusturica.

Ugledni gosti na skupu Foto N. Janković

Pisac Vladimir Kecmanović ističe da su pre 500 godina ljudi više držali do pisane reči i do sebe nego danas.

- Značaj jubileja pocrtava višedecenijska politička situacija. U BiH se osporava identitet srpskog naroda, najstarijeg na ovim prostorima. Nema razloga da se ne kaže, koliko god da je politički nekorektno: bezmalo svo današnje stanovništvo BiH, potomci su ljudi nekada okupljenih oko ove štamparije, a bili su Srbi - dodao je Kecmanović. - Naslednici hercega Stefana Vukčića Kosače, osnivača Vojvodstva Svetog Save, kasnije nazvanog Hercegovina, stvorili su prvu štampariju na ovim prostorima. Čuvali su nemanjićku državu. Nama pripada nada, da ćemo dočekati vreme novog procvata, približno ravnog nemanjićkom.

Pročitajte još - Uz Drinu manje mladih

Pisac Milan Ružić kaže da nam mlađi od nas osporavaju identitet, ali se književnost pokazala kao jedan od puteva izbavljenja.

Kecmanović i Kusturica

- Ponosni smo baštinici tradicije, započete pre pet vekova na ovom mestu. Ima većih mesta i gradova, ali se nijedno ne može pohvaliti da je štamparstvo na prostoru današnje BiH kod njih utemeljeno - rekla je Mila Petković, načelnik Opštine Novo Goražde.

Organizatori velikog jubileja bili su Narodna biblioteka "Božidar Goraždanin", Opština Novo Goražde i ovdašnje sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve.

Crkva Svetog Georgija u Donjoj Sopotnici

GORAŽDE I CETINjE

Goraždanska štamparija osnovana 1519. godine u zadužbini hercega Stefana Vukčića Kosače, prva je na prostoru današnje BiH. Najstarija je na Balkanu i uopšte kod Južnih Slovena, posle Cetinjske štamparije Crnojevića. Braća Teodor i Đurađ Ljubavić slova za potrebe štampe izradili su u Veneciji, odakle su ih doneli u Goražde. Štamparija je 1523. preneta u Trgovište, u današnjoj Rumuniji, zbog straha od turske odmazde. U srpskim zemljama pod Osmanlijama, radilo je ukupno osam štamparija.