ZA Trebinje bi se moglo reći da je grad posveta jednom čoveku, poeti i diplomati Jovanu Dučiću (1874-1943). Knjaz pjesnika, kako su ga zvali zemljaci i poštovaoci, delom i delanjem je zaslužio ljubav Hercegovaca još za života, ipak, malo je gradova koji na tako veličanstven način neguju uspomenu na svog velikana.

Ne zaboravljajući sva dobra kojima ih je zadužio, ispunili su njegovu testamentarnu želju i 2000. godine pesnikove zemne ostatke preneli iz SAD u zavičaj. I danas, gotovo dve decenije kasnije, na svakom koraku je živo sećanje na pesničkog barda i rodoljuba.

Tako je Dučić, kao malo ko, izbegao sudbinu koju je upravo on, s razlogom, pripisivao svojim sunarodnicima, napisavši da Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije i, najzad, proglasi svetiteljima svoje crkve.

Svetac nije postao, ali je svoju crkvu dobio. U oporuci napisanoj 15. jula 1941. godine izrazio je želju da bude sahranjen u "crkvici sličnoj Gračanici", na vrh "kakvog manjeg brda u okolini, sa granitom iz Jablanice i urezanim natpisom - Jovan Dučić, pesnik". Tako je i bilo. Manastir Hercegovačka Gračanica izgrađen je na brdu Crkvina iznad Trebinja, po uzoru na kosovsku Gračanicu, u koji je pesnik prenesen iz porte Manastira Svetog Save u Libertivilu. I ovog leta, svetinju i njegovo večno počivalište posećuju reke ljudi sa svih kontinenata - Hercegovci u rasejanju, turisti iz cele bivše Jugoslavije, ali i mnogi strani gosti.

Iako je kao diplomata živeo u najlepšim metropolama - Rimu, Madridu, Bukureštu, Kairu i Lisabonu, za njega je rodni grad bio i ostao centar sveta. Govorio je "milo moje Trebinje" i, širokog srca, poklanjao mu mnoge dragocenosti. U porti Sabornog hrama Svetog Preobraženja su njegovi prvi darovi: dve vaze na zidovima kapije, u gradskom parku fontana i statua boga Plakira, dva lava sa postamentima... Na zidinama Starog grada nalazi se spomenik Jeleni Anžujskoj, a tu je i "Dučićeva česma". Zahvaljujući svom pesničkom sabratu, Njegoš je u Hercegovini dobio prvi spomenik. Pre nego što će mu ga podići i Srbija i Crna Gora. Danas se pod čuvenim platanima dva velika pesnika gledaju "oči u oči": u znak zahvalnosti, Trebinjci su 1996. godine podigli i spomenik svom zemljaku, rad vajarke Drinke Radović.


Dučićeva je zasluga što grad pod Leotarom ima i Spomenik oslobodiocima Trebinja, za koji je sam napravio skicu. Današnjem Muzeju Hercegovine darovao je oko 80 eksponata kamene plastike, uglavnom delova sarkofaga i skulptura. U pesnikovoj zbirci je i četrnaest umetničkih slika naših i stranih autora. U Muzeju u Starom gradu nalaze se i kapiteli jonskih i korintskih stubova, pozorišne maske, skulpture - glave koje predstavljaju božanstva i portrete... U okviru Narodne biblioteke u Trebinju postoji Dučićev legat. Rodnom gradu je do početka Drugog svetskog rata ostavio hiljadu i po knjiga, a početkom šezdesetih godina brodom "Trebinje" stigle su i pesnikova biblioteka i lična arhiva.

Pročitajte još: Šta bi Trebinje da nije bilo Dučića

U vihoru Drugog svetskog rata (ali i obešću posleratne vlasti), nestajali su neki pesnikovi pokloni, pa danas putnici namernici ne mogu videti dva orla raširenih krila na Dubrovačkoj kapiji, kao ni statue Herkulesa i Atlasa na ulazu u Stari grad. Mislio je na sve ovaj zaljubljenik u lepotu, pa i na zelenilo kojim će "okupati" svoje milo Trebinje - poklanjao mu je i sadnice koje je dopremao iz Italije, a da bi se ono i sačuvalo, nabavio je cisternu za vodu sa konjskom zapregom.


Konačno, seme onih reči kojima je hteo da poduči Srbe (a odnosile su se na Zmaja), pale su na plodnu zemlju kada je o njemu reč:

"Istorija nije ništa drugo nego priča o velikim ljudima. Istaknimo te velikane, da vidi svet da znamo šta je zasluga i da verujemo u veličinu. Podignimo spomenik našem pesniku, koji ima toliko krupno mesto u životu svih nas. Naučite decu šta im je on ostavio..."


ZAOSTAVŠTINA

U PESNIKOVOJ muzejskoj zbirci su, između ostalog, i dve slike iz 16. veka, "Mrtva priroda" Stojana Aralice, impresionistički rad Daniela Mihaleka, Dučićev portret (crtež grčkog umetnika Koste Pitidesa iz 1917), portreti pesnikove porodice (rad Milivoja Uzelca). Posetici mogu videti i njegovo ambasadorsko odelo, dvadesetak ordena, foto-kopije pesnikovih rukopisa, pa i reprint prvog izdanja Njegoševog "Gorskog vijenca", koji je kralj Aleksandar poklonio Trebinju.