Desetog avgusta, na Međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog filma u Prizrenu "Dokufest", prikazani su dugometražni dokumentarni filmovi "Centar" Ivana Markovića (nagrađen za debitantski film), "Električni orgazam za ljude budućnosti" Marije Vukić, "Najlepša zemlja na svetu" Želimira Žilnika i Wongar Andrijane Stojković, a u programu kratkometražnih filmova animirani film "Neputovanja" Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg.

Pročitajte još:POZORIŠNA KRITIKA: Hamlet, naš savremenik

Uvidom u zvanični sajt ovog festivala saznali smo da su svi ovi filmovi zvanično predstavljali Srbiju u takmičarskom programu; da li sa znanjem i odobrenjem njihovih autora, nije nam, međutim, poznato. Tragom ove vesti došli smo najpre do Ministarstva kulture Srbije, jedinog nadležnog za ovakve vidove promocije našeg filma. Tamo ne znaju ništa o bilo kakvom učešću naše zemlje na festivalu u Prizrenu. Šta rade i koga predstavljaju naši filmovi i autori na ovom festivalu? Normalno je da ne igramo na sportskim takmičenjima na kojima ravnopravno učestvuje tzv. nezavisno Kosovo, ali učestvujemo na filmskom takmičenju, štaviše zvanično predstavljamo Srbiju tamo gde je smatraju neprijateljem i okupatorom.

Pročitajte još: Milić: Moj film se bavi strahom među Srbima na Kosovu

Znamo da Filmski centar Srbije i njegov sada već bivši direktor Jevtić aktivno sarađuju sa tzv. kosovskim institucijama, kuda je nekadašnji čelnik FCS i ranije preporučivao filmove poput "Dubine dva" Ognjena Glavonića o navodnim srpskim ratnim zločinima nad nevinim albanskim civilima. Glavonić je sam pripovedao o srdačnom, gotovo sentimentalnom prijemu u etnički čistoj šiptarskoj sredini, gde su ga saučesnički tapšali po ramenu: i to je bila neka vrsta radionice, ali radionice antisrpskih laži. Njih je opisao sam Glavonić kao "tople reči zahvalnosti onih koji su u filmu prepoznati da nisu zaboravljeni". Kao što znamo, Glavonić je istu temu proširio i od toga je nastao famozni igrani film "Teret", koji je sam autor nazvao "nečim što razbija nacionalističke mitomanije, udarac u te mitomanije". Ne bi nas začudilo da je državna agencija za film Srbije organizovala i svečanu premijeru "Tereta" u Prištini ili istom tom Prizrenu, pošto je lično direktor Jevtić, u vodećem beogradskom dnevniku, proglasio ovaj film za "originalno, hrabro i važno umetničko delo", jer i "srpski zločini takođe mogu da budu nacionalna tema".

Sve se to događa u trenutku kada Priština vodi bespoštedni propagandni rat protiv Srbije i kada je više nego ikada važno optuživati Srbiju za sve i svašta, pa čak i za trgovinu ljudskim organima, kao što se to dogodilo u Filmskom centru Srbije pre manje od godinu dana (film "Mezimica", kome su, nastojanjem Jevtića, odobrena sredstva, a koji je stopiran, bez objašnjenja, u poslednji čas). Nema sumnje: "Snimanje ovakvog filma skrenulo bi pažnju sa teme Žute kuće i osnivanja Specijalnog suda na KiM nad Srbima i relativizaciju odgovornosti" - kaže se u saopštenju Upravnog odbora FCS. Nacionalni savet za kulturu Srbije zaključio je prošle godine: "Filmski centar Srbije nije osposobljen za obavljanje kompleksnih stručnih i kreativnih poslova iz oblasti filma i kinematografije, koje Zakon o kulturi i Zakon o kinematografiji pred njega postavljaju i kulturna javnost opravdano očekuje."

Sada se pitamo vodi li i dalje Filmski centar Srbije spoljnu politiku i strategiju filmske saradnje ove zemlje i šta radi drugostepeni državni organ, nadležan za nadzor ove ustanove od nacionalnog značaja, po članovima 79. i 80. važećeg Zakona o kulturi? Ko predstavlja Srbiju u inostranstvu, a ko u onim njenim delovima koji su nasilno proglasili nezavisnost i produžavaju sa separatističkim delovanjem? Konkretno u Prizrenu, gde se "Dokufest", prema opisima njegovog zvaničnog sajta, održavao u ambijentu porušene prestonice cara Dušana. I to pod sloganom "Ovde govori istina".