U VUKOVOM Tršiću, u nedelju su, podizanjem saborskih zastava i "Himnom Vuku" Stevana Mokranjca, završene ovogodišnje svečanosti 86. Vukovog sabora.

Kompletno saborište je, s oduševljenjem, kao retko koga ranije, dočekalo ovogodišnjeg besednika, proslavljenog reditelja Emira Kusturicu, čije je delo, takođe, proslavilo Vukov jezik.

- Kada je čovek nateran da gazi po plićaku vremena u kome živi nije najgore ako uporedi vlastiti život sa podrumom pretrpanim stvarima. Posebno ako poveruje kako tamo još uvek ima ponešto da se nađe i da je najteže iskopati ono najvažnije - započeo je, ovim rečima, Kusturica svoju besedu pod naslovom "Glancanje memorije". - Ipak, čovek mora sebi, ako nikome drugom, da polaže račune, pošto se njegov život odvija u istoriji, nikako u vakuumu, iako su u svetu i kod nas tvrdili devedesetih da živimo vreme postistorije, posebno naglašavajući da je teritorija nevažna. Onda su SAD bombardovale SR Jugoslaviju ne zbog zaštite ugroženih ljudskih prava i zločina, nego zbog pomeranja vojne sile prema Istoku. U tom svojevrsnom Drang nach Osten koje su u dva svetska rata obavljali Nemci i tako je stručno obeležili, sada je atlantska sila pokazala mišiće ne samo nama, nego i Evropi na čijem terenu se odigrala drama. Osvojena je nova teritorija.

PROČITAJTE JOŠ - 86. VUKOV SABOR: Programi u Loznici i Tršiću

U potrazi za istinom koja je pohranjena u podrumu, po njegovim rečima, postoje dva puta:

- Ideja da jedino put do Boga vodi do Istine i njoj suprotstavljeni racionalistički put koji nas dovodi do zaključka kojeg je u filmu "Sjećaš li se Doli Bel" izgovorio otac, pijani marksista. On je rekao: "Čovek je izgubljen slučaj!" On je, verujem, govorio o jedinki, tačnije uzorku iz, kako su je atlantisti nazvali, zlatne ljudske milijarde. To je, po njihovoj proceni, broj ljudi na planeti koji mogu da žive koliko-toliko dobro. Preostalih pet milijardi, po njima, nema leka, svakako su osuđeni na propast te se, kasnije, s tim u vezi, pravdaju ratovanja i civilizovanje varvara, te mesijanska uloga protestantskog puritanizma. Šta im treba, pitamo se. Dobar kupac koji polako pristaje na ulogu roba pošto radi za malu platu i nema istorijsku svest, odgovara ulozi koja mu je dodeljena i veruje da je podela na bogate i siromašne sudbina! Fatalizam kapitalizma!

foto V.Mitrić

Kusturica je istakao da je novi tip homo sapijensa potpuno otvoreno biće:

- Ubija vreme gledajući rijalitije i porno filmove, voli da laže ali ne pristaje na iluzije, ne voli da radi a želeo bi da bude bogat, sanja da će mu Bog preko "Fejsbuka" poslati najbolju devojku i jedino je tada religiozan, otvoreni je član otvorenog društva spreman, ne samo na torture transnacionalnog kapitala, nego i transseksualnog egzibicionizma. Ako nastavi ovako, uskoro bi mogao da traži legalizaciju incesta što su neki već pokrenuli u Sjedinjenim Državama! Posledice otelotvorenih ideja pijanog marksiste nisu samo racionalistički zaključci, nego i ono što će trideset godina kasnije, u našem plićaku, postati životna stvarnost, marksizam i liberalizam su objedinjeni transnacionalnim kapitalom, obrćući kapital i čoveka nazvanog izgubljeni slučaj. Još od Dekarta i Voltera preko Hegela i Kanta, Karla Marksa, Zapad je proizvodio najbolje i najgore, a ono što je do nas doprlo je najčešće bilo ono najgore. U dugom periodu od prihavatanja hrišćanstva zapadna crkva je objedinila Bibliju, mač i kamatu, u postupku dehristijanizacije fabrikovala čoveka ubačenog u proces lišavanja svojstava, gde su materijalni dobici i komfor zamenili potrebu za čovečnošću i žrtvovanjem.

Veliki broj posetilaca na zatvaranju Vukovog sabora,foto V.Mitrić

Reditelj se zapitao da li ćemo pored svih stvari koje smo već prodali "staviti na doboš istinu".

- Ipak, još uvek nismo poraženi. Neverovatno je da smo mi uz Ruse, preostali deo hrišćanske kulture koji nije ubačen u centrifuge atlantizma i koliko-toliko smo ostali svoji. Koliko dugo još? Zavisi od toga da li ćemo ili nećemo priznati Kosovo. I da li ćemo održati Republiku Srpsku - rekao je Kusturica. - Još nas nisu do kraja lišili svojstava i, što je najvažnije, nismo izgubili ideju da su naša crkva i vera te naša kultura magnetne sile opstanka i naše budućnosti, a verovanje u večnost duše vrata slobode. Pod vekovnom vlašću otomanskih Turaka, kako piše Ivo Andrić, duhovni život, a time i pismenost u manastirima Srpske pravoslavne crkve stvarali su neraskidivu vezu sa kosovskim zavetom ali i vremenom budućnosti. Zato je nama važna istina o Kosovu. To je najveći intimni i socijalni motiv bez kojeg bi u onom podrumu umesto tragova preko kojih se stiže do istine ostalo brdo nepotrebnih informacija, nered u kojem može da zavlada promaja. Zašto sam se onda žrtvovao i pravio tolike filmove. Zato što sam preko pokretnih slika koje su montirane u ritmu srca, zakoračio u onostrano i poverovao da postoji večni duh.


PROČITAJTE JOŠ - „RASKOVNIK“ SABRAO BLAGO: Održan 86. Vukov sabor u Tršiću i Loznici

Od prevelikog smisla za realnost, nastavio je besednik, naši savremenici bulje u rijaliti. Vulgarnosti se, po njegovim rečima, "vešto garniraju u brutalnu dimenziju koja u socijalnoj areni igra najveću ulogu preuzetu iz atlantske šeme gaženja već ionako izgubljenog nacionalnog samopouzdanja".

- To je prozor koji zapljuskuje svaka vrsta nakaradnosti i kao da sve služi da dotuče porodicu. Marksistički. Rijaliti nije obična verzija srozavanja nagrižene porodice, on je otvorena popularizacija transrodnog života koja se kao zaraza širi internetom, a petnaestogodišnja deca već traže da menjaju pol. Ne znaju šta čine. Meni to liči na izgubljeni ples devojaka koje nisu bile lepotice i nisu birane za ples. Tako da bi sada one koje očekuju ključni momenat na igranci ili di-džej žurci umesto rečenice "sada devojke biraju" moglo da slobodno izgovore: "Draga publiko, ovaj ples trandže biraju".

Upozoravajući da se "stavlja tačka na hrišćansku Evropu", Kusturica je poručio:

- Realnost preti da u završnoj fazi procesa dehristijanizacije Evrope poništi poslednje rezerve ove kulture, a ona još uvek pulsira na Kosovu. Formalni gubitak Kosova i Metohije bio bi završni čin gaženja sve vrednosti hrišćanske kulture. Trebalo bi gaziti dublje i bežati iz plićaka u kome nas drži vreme u kome živimo. Naše trajne vrednosti su zavetnog tipa, a utoliko je i namera da istina u čovekovom životu igra glavnu ulogu vredna stvar. Čak i kada bi samo jedan govorio istinu treba ga podržati. U našoj javnosti Druga Srbija regrutuje kvazinaučnike koji sa podsmehom gledaju na ideju o izboru carstva nebeskog nad carstvom zemaljskim. Ali upravo je tu podvala - rekao je reditelj.

SMISAO ZA REALNOST U SVETU se danas, rekao je Kusturica, "laž prihvata kao istina": - Kako drukčije tumačiti da u Poljskoj niko nije predstavljao Rusiju i Srbiju na obeležavanju 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata (dakle nije u pitanju proslava pobede nad fašizmom). Ili poniženje koje su priredili organizatori obležavanja kraja Prvog svetskog rata kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić stajao po strani, a Tači bio uvažen gost. Da li smisao za realnost kreira ideju krivotvorenja istorije? Ili još bolje, kako je rekao jedan istoričar, da je posle svega Hrvatska ukrala Nikolu Teslu i antifašistički pokret. To je taj smisao za realnost.

Carstvo nebesko je, kako je objasnio, "hrišćanska ideja u koju jedni veruju a drugi ne veruju". Nemanjići su, dodao je, kovali srebrnjake, trgovali i ratovali, osvajali teritorije, ali su naše divljenje izazivali svojim podvižničkim potezima.

- Njihovi naslednici kopali su rude po Kosovu, svoju vojsku oblačili u najmoderniju ratnu opremu. Kako bi se inače oduprli najmoćnijoj carevini 14. veka u bici na Kosovu. Dakle, čizma koja je devedesetih tamo zagazila nije samo osvojila i zauzela teritoriju da bi disciplinovala Srbe. Oni su stali na mesto odakle se kontroliše bogata moravsko-vardarska dolina, tu se preko Rumunije izlazi na Crno more, a preko Makedonije stiže do Soluna o kojem je maštao Bizmark, Austrougari. Nemci su to sve osvojili ali su, na kraju poraženi. Dakle, priznavanje Kosova ne bi bila samo nezalečiva rana onih koji biraju carsko nebesko nad carstvom zemaljskim, nego legalizacija pljačke koja se desila pod otrcanom firmom ljudskih prava i brigom za civile - objasnio je Kusturica i zaključio:

- O ovoj kao i o mnogim važnim stvarima za naš narod najbolje je rekao upokojeni patrijarh Pavle čije reči stoje na počasnom mestu u osećanjima čoveka, koji je pomislio da je njegov život podrum pretrpan stvarima. On je rekao:

"Car Lazar nije imao ništa protiv carstva zemaljskoga, ali kada je bio prinuđen da bira između zemaljskog i nebeskog, onda je on izabrao carstvo nebesko."

foto V.Mitrić

DOSTOJEVSKI I DEN BRAUN

ONI koji pokušavaju da promene sve što je čovek u istoriji napravio, kada Islamska država napada i uništi Palmiru, oni nisu uznemireni, kada posle bombardovanja Iraka novinari pitaju američkog generala zašto nisu zaštitili mesopotamske spomenike kulture on odgovara da to nisu bili američki prioriteti. Šta onda jesu? Zatiranje prošlosti i hrišćanske kulture i uspostavljanje najnovijeg poretka robovlasništva i potčinjavanja planete. Za to je potrebno da Mikelanđelo bude manje važan od Endija Vorhola, Dostojevski od Dena Brauna, a da sve što nas je inspirisalo u Holivudu, sve do sedamdesetih godina, treba presnimiti. I to se radi - najveći deo holivudskih hitova su rimejci i video-igre - poručio je Kusturica.