NOVA zbirka stihova "Anatomija usamljenosti" istaknutog pesnike Vite Markovića (1936) objavljena je i predstavljena u četvrtak u SKZ-u.

- Kao sanjar, u samoći, tišini, svakodnevno, pitao sam se: "Večno gde li je, da li je u dometu mojih lirskih misli?" S vrha sebe, svesno i podsvesno, čitao sam vreme neba, vreme zemlje, tragao, tražio u sebi večno. Iz dana u dan, s nagnućem u nemoguće, heraklitovski, trudio sam se, nečujno da čujem, nevidno da vidim. I danju i noću, na putu ka večnom, snom, dobrim namerama naoružan, u sučeljavanju sa zlom, nikada nisam bio sam, na mojoj strani je uvek bio Bog. Ovo bi bio na lirski način, otvoren govor, možda razgovor sa samim sobom, onog koji nije nikad imao u životu volje za slepu moć, iako je u duši nosio bol, nego je samostalno čeznuo, tražio ovozemaljski odsjaj dobrote, spokoj - rekao je Marković.

Pročitajte još - Beli Marković: Bez dobrog puta nema nam valjane države!

Napominjući da ovom knjigom pesnik svodi stvaralačke račune, Mileta Aćimović Ivkov je istakao:

- Svet suženih i zamagljenih vidika, sledeći osećanja i "čistu dušu", poetski subjekt uviđa da je promena jedina životna stalnost i stoga u završnici izriče svojevrsnu pohvalu umu i stvaralačkom duhu.