U SKLADU sa ostvarenom saradnjom, Kraljevsko dramsko pozorište "Dramaten" iz Stokholma, prikazalo je, na sceni Narodnog pozorišta, vrlo duhovitu, pronicljivu i slojevitu dramu "Jedna švedska letnja noć", Erlanda Jozefsona, slavnog Bergmanovog glumca (napisao ih je četrdesetak). Grupa švedskih glumaca, u letnjoj noći, na ostrvu Gotland, čeka povoljno svetlo, da bi nastavili snimanje poslednjeg filma Andreja Tarkovskog, "Žrtvovanje". Do snimanja nikada ne dolazi, jer je "Rus" patološki posvećen svakom filmskom detalju, pa je "suviše lepo" za reditelja takođe problem, koji onemogućava novu sekvencu...

Reditelj predstave, Erik Stube, dopušta potpunu jednostavnost pripovedanja sećanja, koja kazuje Erland Jozefson, glavni glumac u "Žrtvovanju". Povremeno, odvijaju se dijalozi, odnosi između reditelja i glumaca, između glumaca među sobom, koji nadrastaju ironičnu razliku između Šveđana i Rusa i postaju metafora razlike između filmskog zanata i umetnosti. Tarkovski je depresivan, zabranjen mu je povratak u domovinu posle filma "Nostalgija", hteo bi da snimi "bergmanovski" san o pretnji Švedskoj nuklearnom bombom, u kojoj se Aleksandar (Erland Jozefson), nekada glumac, zariče Bogu da će se, ako sve bude po starom, odreći svega što mu znači u životu... U "Žrtvovanju" (posle koga je Tarkovski umro od raka, u Parizu), jasno je da je ono čega se Jozefson seća u "Jednoj švedskoj letnjoj noći" više njegov mogućni, unutrašnji monolog sa Tarkovskim, nego anamneza razlika između dva dijametralna pogleda na svet. Noć traje, Tarkovski mnogo govori, na ruskom, o snimanju malo, o filmu - ništa. Povremeni nemušti glasovi, dugi pogledi, klimanje glavom... "Vi ste nacija koju ništa nije obeležilo", kaže Tarkovski Šveđanima u komadu. "Zato vi nemate izraz lica, nego samo grimasu. Kezite se…"

PROČITAJTE I: Nobelovka Elfride Jelinek o napadima na Handkea: Zaslužio je nagradu deset puta!

"Ne otkrivajte tajnu sveta, pokažite koliko je tajanstven...", indikacija je "Rusa" Šveđanima. Zajedno sa njima, snimio je remek-delo, koje briše razlike između svetova, ne samo nacija. "Držim svet u pokretu", izraz je ruskog sineaste, o njegovim kosmičkim "pokretnim slikama". Njegovo duboko, ozbiljno, analitičko promišljanje filma je očigledno u Jozefsonovom duhovitom komadu, koji govori o menjanju čoveka, pod uticajem profita. O uzajamnom menjanju glumačkog i rediteljskog genija, tako da postaju jedno, jedinstvo suprotnosti. Na gotovo praznoj sceni, koja je filmski set (Erlendur Birkeland) tradicionalno odlično igraju Erik En (Tarkovski), Nina Feks (Prevodilac), Viktor (Torkel Peteršon), Lena Endre (Loti), Maria Saloma (Organizatorka) i Tomas Hanson (Erland Jozefson). Komad je igran u prevodu Vesne Stanišić.